Stražilovo

Бр. 5.

АВРАМ МА СРПСКИ К Н. И Ж Е у^Жедва ми се један пут испунила жеља после !#Ј осам година, да прикажем слику Аврама Максимовића, особито вреднога и савеснога православнога службеника жртвеника божјега и за оно време највећега економа српскога и првога и скоро до данас најславнијега књижевника српскога у књижевности пчеларској. Од рода његова несам могао доћи до слике његове, док се није заузео изврсни пчелар Стеван Коњсвић, учитељ у Сомбору, који Стојановића фотографа замоли, да скине фотографију са слике Аврама Максимовића, која је у учитељском заводу у Сомбору, на чему смо захвални и једном и другом. Осим тога захвални смо и уредништву овога листа, које је радо пристало на трошак за клише ове слике, да би се тим из заборава подигао озбиљни и родољубиви раденик и трудбеник на пољу православија, тако и на пољу економском, а особито пчеларском, који је пример био свећеником у поуди народу, у „душепопечитељству", а с друге стране у вредноћи, радиности и штедњи, знајући, да од свега овога зависи цео опстанак нашега народа, јер ми ћемо видети одмах, да је он својим великим економским знањем, особито штедњом и вредноћом стекао из ничега таки салаш, који је служио за узор и иоуку делој околици из свију грана економских. Еао што несам могао од рода му добити фотографије његове, тако несам могао добити ни потањих бележака из славнога му живота. За то ће се морати читаоци „Стражилова" задовољити оним белешкама из живота његова, које сам ја прибележио још 1879 год. у „Годишњици" III. иишући историју пчеларења у Срба. Шта сам 1879 год. нрибележио у „Годишњици" о Авраму Максимовићу, ево ово је: „Први заштитник пчеларства из новога доба, који је знао добро схватити, какву важност има ичеларење за народ, јесте митронолит Стратимировић, чије заслуге за цркву, школу, књижевност и народну образованост австријских Срба још до данас нијесу онако оцијењене, као што би ваљало да се оцијене. У стара времена стајало је пчеларство под заштитом саме цркве. Стратимировић је знао за то, и имајући различна нчеларска дјела у својој библиотеци увидиоје из њих, од какве је моралне важности за народ пчеларење, те га је за то и сваком приликом и подупирао. За њега кажу, да је ишао свећеницима, који су пчеларили и имали велике кованлуке, те би их хвалио говорећи : Таки пам свећеници требају. Међу свећеницима, који су у оно време пчеларили, био је и Аврам Максимовић. Он је ирви књижевник сриски

В Н И К И II Ч Е Л А Р. у пчеларству и највећи практични кованџија својега времена. Он је српски Еренфелс. 0 животу овога првога књижевника на нољу пчеларства нијесмо за сад у стању онолико казати, колико би требало и колико он заслужује за заслуге своје трудећи се за бољинак народа својега. Али се надамо, да ћемо доцније моћи више коју ријеч о животу његову прибиљежити очекивајући од рода његова из Сомбора, да нам што више цртица из славна живота његова пошље. Аврам Максимовић родио се у Сомбору 1772 године 9. септембра. 1790 зађаконио се у Новом Саду. Исте године постане учитељем у Сивцу, гдје је као ђакон и служио. I 794 постане парохом леђенским, а 1803 сомборским, гдје је био и катихета основних школа и препарандије. Био је члан фрауендорфскога друштва и бачке дијецезе асесор. Као парох леђеиски научио је у врту спахије Ковача баштованлук и воћарство, те кад је у Сомбор дошао, ту је купио 14 јутара земље, коју је оградио печеном цигљом и засадио разноврсним воћем и шумом. Ту је подигао дивну башту и расадник. у којем је остало после смрти његове до 600 навртака (калама). Из средине овога дивотнога раја разлијегала се чаробна зука неуморних пчелица. Ко је дошао на његов салаш, те видио ту његову башту, шуму, расадник, кованлук и у свему овоме ред и чистоћу, тај се морао зачудити оваковој љепоти и са митрополитом Стратимировићем ускликнути : Таки нам свећениди требају. Од каквога је благодатнога утједаја. био његов салаш са баштом, воћњаком и кованлуком на околицу, гдје је наш народ живио и живи, мозкемо мислити. Али не само да се могао наш народ поучити на салашу Аврама Максимовића у воћарству и пчеларству гледајући све живим очима, него Аврам Максимовић побринуо се још да изради књигу, из које би се могао наш народ што б ље ноучити у пчеларству, те нреведе њекога странога пчелара и иоднесе га митрополиту Стратимировићу на оцјену, а овај му попгље у мјесто критике више страних дјела пчеларских с примједбом, да из свијех што је најбоље извади и да ће тако бољи изаћи пчелар, него ако се једнога држи. Аврам Максимовић тако је и урадио, и у нредговору својем спомиње дјела нчеларска, којих се држао, те на пошљетку вели: Изт. овихђ оубо д г ];лт> ст> нужднкшт. внимашемЂ и разборомт>, собрахт. преддежахцу книжицу, придал и мои собственшш примћчаши. Да је Аврам Максимовић тако лијепо написао својега пчелара, припада дакле митрополиту Стратимировићу велика заслуга, као што и сам признаје у посвети, која гласи: