Stražilovo

120

СТРАЖИЛОВО

бр. 8.

— Та наћи ћу ја теби девојку, само ако. ти хоћеш. — Пусти ме сад, да мало одахнем, рече Сима, за који дан можеш опет почети, ако немаш друга

посла. Засад ми је доста. Него једи ме, што ће та твоја Соса брбљати по целој вароши. — Не ће; дала ми је реч. — Е, онда сам миран, рече Сима и насмеши се. (Наставиће се.)

0 КНЕЗУ ЛАЗАРУ.

РАСПРАВЉА (Наст; писму папе Венедикта од 17. августа 1336. >спомиље се, како су Которани имали нлатити рашком краљу и сановницима његовим глобе, и то краљу 2000 перпера, казанцу 1000; 8еуев^осгасогиш (не знам, јели то Севастократор или Севаст или ГЈротосеваст) 500; војводи 500; 1исНс1 (судији) 200 ; СеКи1;о ша^по (великом челнику) 200; 8ипИого (Ставилцу) 200 перпера (Тћегаег Моп. 81ау. тег. I. 192; ср. Љ. Ковачевића у Годишњици III. 399). То сам навео само, да се од прилике види, како је ставилац према осталим дворским сановницима илити слугама стајао. Но шта је управ твегова служба била, то не знају ни други, па не знам ни ја. Он се и у српској хрисовуљи и у писму папином спомиње на последњем месту. „Тдже сема (то јест цар Стефан Лазару дворанину свом) П(|ИС11Ј!10 С1,(Н>Д|||1 !|и ИКО Дћ1|16|>ћ, IIII!6 11(10нсходе отћ корене их окр«улетћ п сћном (саном) ие ЛИК1.1Ш, стлкнпУћскћШћ о^'крлтлетћ п ^и.шо томк доколНО ОТДЂЛНКћ, II В0ГДТСТК0М1, II СДДКОН) КГОК^НКћ и т. д. каже се у слову новестном, штампаном у Летопису Матице Српске за год. 1874. књизи 117. — Та доста, доста је и сити смо већ извода и навода из тог твога слова повестнога, које није исписао и свету ириопштио ни г. Панта, ни Милојевић, ни Хаџи Јорданов или бар г. арх. Дучић или Рус Јастребов, те бог зна, да ли баш и стоји тако у ориђиналу? Тако ми може когод јетко довикнути и тако исто даље продужити : Тури на страну то дерно повестно слово илити житије св. кнеза Лазара, за које се не зна ни кад је састављено ни од кога је састављено, а управ скрпљено оно, већ ти нама кажи, шта вели патријарх Пајсије у животу цара Уроша о кнезу Лазару, и то у оном делу тога живота, који иије печатан у књизи ХХН-ој нашег Гласника! Изнеси сад бар речи Пајсијеве о кнезу Лазару и шта Пајсије каже."' С драге воље, поштована господо; и ево их од речи до речи, од слова до слова: „Н се да оукт.ш — то су те речи Пајсијеве о кне^оу Дгцдроу, откоудоу кистћ, н кдко кћ гантио его, шше кћ рдкднн1|н негосрктох, тоумо кћ пт.коемћ Литоннсн. Кшне емв отћУћстко отт, г(>ддд прн . .. 1|д, д отћ1(ћ емоу нрнмдцћ н отћ шсго кмстћ, н ндреуенћ вмстћ кћ

И. Р У В А Р А ц. чвак.) крћштенн Стсфдш,, н ксше смт.реш, н кроткћ, нрисневде СћКрћСТННКН СКО№ моудростјш ii рд/.оумомћ, ii С0КТ .ц1д1от се роднтедје его кћддти его, кддгоУћстнкомн н прт.кнсоком 1|др10 Стендноу нд сдоушкоу. II кћддттћ его, н тоднкћ кт. кћ рд^оумк, 1Дко дпкнтн се ксемћ, нрт.снекде дћНћ от дне, н кедмн рддокдше се нрвкнсош 1 |дрћ о шемћ, н сћ 1 |дрш (е10 кеднкомн смстћ мндокднио. II прт,нменокдше его Лд ^дремћ, ико дд ненодокнтсе 1|др1о еднион !,1т .нћсткомћ н гддгоддше сћ 1 |дрш |е10, ное докро сћткорнтн, н сммсднше кћддтн емоу Мндш |оу госнождоу отћ сћродсткд скоего, н нрнскдгаготћ его кћ сект.. II нт .коднко крт .менн мнмошћдшн н кћддготћ емоу кнежстко кћ Коснн . Аха! Пајсије, пречасни, побожни, учени натријарх српски Пајсије мало другчије гуди! Какав „ставилац"? какав велики „ставилчвски сан?" Трице и кучине! Цар Стефан поставио је Лазара кнезом у Босни, како вели учеии патријарх: „н нрнскдшотћ его кк севт, ; н нккоднко кримеин мнмошкдшк, то јест најнре га оженише Милицом, својом сродницом, па је прошло неко време, иеколико година, па му онда дали кнешство у Босни, то јест иоставили га кнезом над свом Ђосном, а тоје било г. 1350. Патријарх Пајсије потврћује дакле оно, што су г.г. Срећковић и Мијатовић казивали и тврдили, то јест да је Лазар већ г. 1343.—1345. био ожењен и да је носле неколико година добио у управу и у државу, шта? „Државу краља Драгутина." Какву државу Драгутинову ? Патријарх Пајсије не зна ништа о тој држави, а како је био учен и патриотичан, знао је зацело, шта пише, и зацело је боље познавао српску историју него Срећковић и Мијатовић заједно. Патријарх Пајсије нросто а вели: „н нћдд1отћ 1емоу кнежстко кћ Косин. А да је тако у самој ствари било а не друкчије, то се лепо може извести из Лукаревића, сувременика патријарху нашем Пајсији, „који је прије Пајсија издао своје Анале." (Патријарх је Пајсије написао живот и службу цару Урошу г. 1641., а Лукаревић је издао своје Анале г. 1605., али Патријарх Иајсије био је, кад је писао поменути живот, старац од преко 90 година). Лукаревић пише на стр. 58.: е гасоттапс1о 1а Воапа а Тагаго 6геће^КапоУ1сћ, каШпаг сК У11о(>1112а, е Ко80Г1'1с1и, сће ро1 1'и Соп1:е сК бсгпа." А Дифрен још јасније говори овако : Таиагиз, а Тиссаго