Stražilovo

СТРАЖИЛОВО

11111; 1еегсп НапДеп." Нит ме се тиче овде краљ Матија ни босански краљ Стефан, а још мање ме се тичу они посланици, који су из Босне у Будим и из Будима у Босну с „не празним рукама" долазили, већ ме се само тиче Травник; — и шта мислиш, драги читаоче, откуд је то, да се још 1887. г. помиње Травник као престоница босанскога краља, кад се данас сигурно зна, да Травник није никад био стално место босанском краљу, да се Травник уонште за босанских краљева и не помиње? На ову моју последњу тврдњу могао би ми когод, н. пр. какво ђаче из „грађанске учионе", мучећи и ништа не говорећи показати прстићем на страну 135. књижице „Роуеа!; Нгта<8ка", коју је г. Иван Ткалчић, пребендар и књижничар југославенске академије у Загребу а мој врли пријатељ саставио, и у којој књижици на поменутој страни доиста пише: „ Виаап ргесЗје ргеко Т г а у п 1 к а и Хаћишје, 08уо Ј 1 Ко\ 7 1»тас1 1 1то1:и" и т. д. И ја нећу опет на тај мучки одговор ништа одговарати, већ ћу замолити свога Загребачког пријатеља, да ми нријатељски открије и каже, како је могао он то написати? И уверен сам, да ће ми он смешећи се одвратити: ид'те, Бога вам, какво „написати"?; та ја сам то из II. књиге Рада натпе југоскавенске академије исписао. Окан'те се мене дакле, па повуците на одговор писца „Покрета на славенском југу концем XIV. а почетком XV. столећа". И излази пред нас г. др. Фрања Рачки и сасвим мирно вели: јест истина, ја сам написао и казао, да је Стјепан Душан г. 1350. војском продрг.о у Босну и прешао уз босанску властелу, која му се придружи, славодобитно преко Травннка у Хум, освојио и т. д. ал по коме сам ја то рекао, откуд сам ја то поцрпао? Из ваших извора: из ваших историја, ваших родослова и Бранковића и Раића, које сам и назназначио у „Еа<1и11. 81. N«>1,4 I. Јаза „Травник" нећу сад дазнам. СБогом!" Р. Рачки оде, а други, рецимо Славко Е. дође са Шафариковом: 6ге8е1исћ1;е (1ег зеНтећеп РкегаШг, I. АћЉ. у руци и показа прстом на стр. 29., где се каже: 81ерћап Виасћап ип^егшаг!' 8Гсћ с1еи §го881еи ТћеЛ уоп Бовпјсп 1)1« аи!' сће Наир181аси Тгаутик (1349.); Шафарика мету на сго. а испод кабанице, с којом је као млад човек ушао у ћелију, извуче ти подебелу књижурину (1_Ие ве8с1псћ1;еп с1ег Ип^егп ипс1 Љгег БапЉаввеп, уоп Ј. А. Гсвзкт. Бспр21§ 1816. III. Тће11) и опет показа прстом — а све ћути — на стр. 443. „Тахаг шк1 Тлтагко; јеиег усг 1е§1е аешеп \Уо1т8Г1и аин ШеЛогвегиеп пасћ Ргјггеп, сИевег с1еп 8е1111§еп уоп Тга\ 7 1пк пасћ с!ет Всг^8сћ1о8ве ВиИзсћка". На п ту књшкурину баци Славко К. на сто а извуче испод кабанице исту Историју Угарске, само нешто тању и много новију а зове се

Феслер-Клајнова (Ге881ог -К1ст, III. Ваис1) Историја Угарске — те ми рече да отворим страну 36. Ја то учиним и видим, да се и ту каже: „Аћег Моћатес! 8еМе (1463.) ићег с1еп ОгшоЉшв— ићегасћпИ аиећ сИе Вовиа ипс! ип1егпаћт 8сћоп ат 12. Јит сКс Ве1а§'егип§ с!ег &81еп Виг^ Воћоуасг (Тгауп1к). Не рекавпга ни речи, већ само ме онако, као што то млад — а пун-натучен науке — човек уме, погледавши покупи са стола своје књиге и оде — а мене остави, да ногом копам а главу лупам и у глави размишљам, откуд је то у књигама изданим г. 1865. и 1874.? Откуд зна Шафарик и Феслер, да је Травник био престолно место бану Стефану Котроманићу (г. 1350.), и откуд Клајн зна, да је Мухамет Султан прешавши Дрину и Восну реку обсео 12. јунија град, који се звао — и Травник ? Откуд је млади Феслер-Клајн то узео, то се зна, узео је из старог Феслера; но откуд су стари Феслер и стари Шафарик дознали. из каквих су историја и географија сазнали они, да се престолни град Боспе за Бана Стефана (1322.—1353.) а и после тога бана, називао Травником? Феслер је то дознао од Енгла а и Шафарик изриком каже, да се он у политичкој повести Србије и Босне истим Енглом служио. Ми ћемо дакле Енгла, тог хитрог на перу Немца, за врат! Шта дакле Енгел вели? Енгел (Сге8сМећ1;е топ 8егтеп ипс! Воавшеп, На11е 1801.) пише на страни 282. „^и Апћ с1еа Ј. 1350. таг8с1нг1;с ег (Ншсћап) §е§еп Тга\ т шк; с!ег Вап 8<;ерћап ћаИе 81сћ 111 сИе ТУаИег ипс1 Вег&е тег81еск1, ипс! лтоШе Лигсћ Уегћаие с1с:ш Оивсћан с!а8 луе11еге Уогсћтп^еп 1П Во^шеп тепуећгеп. А11е1п тећгеге Во88Ш8сће Војагеп ће1еп топ 81ерћап аћ, ипс! во копп1е Нивсћап ип^езсћеи! тоггискеп. Аи1' Леп Ка4ћ 8етсг Егаи Не1епе ће1а§'ег1с ег 111111 Воћолуа!^, ос1ег Тгатп1к — аћег тег§вћНсћ, с1епп сћезев К с 81 с1 е п 7ј 8 с ћ 1 о 8 8 луаг аИгиаећг ће1е811§1 ипс1 11111 аИет тегзећеп. Уоп Тгатп1к лтепс1е1;с 81с11 Аетпасћ Оивсћап пасћ Нилгоо е!с." А на стр. 423. у истој књизи пише Енгел : „Вагап!' ћс1а§ст1е ег (8п11ап) 80§'1е1сћ 14. Јшп сће 81ас11 Вогоћ1ке (<1. II. ВоћотЛа, Тгатп1к"). Очевидно је, да је Немац Енгел нретпостављао „Травник" Бобовцу, да му је милији био град у равници „Гравник" него горски и тврди град Бобовац ; па што је њему као Немцу милији био Травник, али зашто да се Угрин Феслер и Феслер Клајн, Словак Шафарик и Хрват Рачки радије шећу по Травнику него да с града Бобовца на вису поглед баце на силну Душанову војску, кад је обсела била Бобовац и у Бобовцу јединицу банову, госпођу Јелисавету, потоњу краљицу угарску и љубу краља Лауша? —- Но то су густови, а о