Stražilovo

Б Р. 12.

СТРАЖИЛОВО

183

Е Л Е Г И Ј А.

Када ме осени мрак вечите ноћи, Ти ту нећеш бити, ти ми нећеш доћи; Страшна моја судба ту ми радост не да, Умирући поглед да те, миду, гледа.

Али ја ћу опет на дверима гроба, Оживети мишљу наше златно доба И к'о јасна звезда, невина и чиста, Твој осмејак драги мени ће да блиста.

А кад вече падне, у спокојству милом Дух песника твога шумориће крилом, Као тајни уздах око твога лица, Као шум и трепет еолових жица ... Горњи Милановац, Јануара. Војислав.

0 КНЕЗУ 1'АСПРАВЉА (НасЈ Два великаша завадише се и ратоваху један против другога, а цар Урош не могаше их смирити или принудити да престану од тог међусобног ратовања. Кад онај, којем је држава била у Иодунављу, виђе, да му нема помоћи од свога господара и да ће противнику^свом, који све жешће нападаше нањ, подлећи, пређе Дунав и поиште помоћ од једног угарског велможе, обећавши, да ће се покорити краљу угарском; њему та помоћ стиж.е те он порази свога нротивника, који у боју падне. Тај победилац ал уједно подручник и клетвеник угарског краља Ј1ауша и учинио је, да је угарска војска г. 1359. у лето Дунав олако прећи, у Подунављу сместити се и у земљу српског цара продирати могла. Оно, што даље прича Вилани, нас се овде нипгга не тиче. Као што горе поменух, већ је Пејачевић знао за ту Виланијеву повесг о баталији између два рашка великаша (1)1 ипа ћаМа^На ћ-а с!ие Багош <1е1 Ве сН Казсха*) али само по оном изводу из те повести, који је у Рајналда ас1 ашшт 1359. нашао; и на основу тога извода већ се Нејачевић домишљао, да су она два рашка великаша била: ЈГазар и Вукашин (ср .08 — с!ио8 Багопеа уе1 рпгкпрев — е§о поп аНов 1иГ88е ех18(:1то, <[иат 1мшгит СопЛет, Бапи1)Ј1 аесо1ат, е(; Уикатшт, а Рћегјз а<1 ОапиТзтт иа^ие тајоге ро^епЉ с1отта1и8 еИ, е! сргет Раиагиз ас1уоса1;Ј8 Нип^агогит аихГШз рговГ^аугк. Нжкопа 8егујае р. 306.). -х *) Зашто је г. Бан „1:га (1ие 1загоп1 (1е1 Ке сЦ Вавсиа" превео са „између два бана рашкога краља," могу се од прилике досетити; но зашто г. Срећковић, који зна или бар треба да зна, да у српској држави није било банова, и да је тај назив од Хрвата прешао к Угрима те су угарски краљеви своје намеснике и војводе у крајинама: у Славонији, Хрватској и Далмацији, у Босни, у Мачви, у Северину, неко време и у Видину (бугарски Банат) и т. д. тако називали, нијо то исиравио, не могу да поњам.

ЛАЗАРУ. И. Р У В А Р А Ц. вак.) По Пејачевићу пише тако и Енгел у својој Историји па стр. 312. Дабогме, да сада, пошто из самог Виланија дознасмо, да је противник оном барону Подунавцу не само у боју потучен, већ да је пао и остао мртав у одсудној битци, (што Пејачевић није знао), о Вукашину, који је г.1371. у крвавој битци на Марици пропао, не може ни говора бити; али да је онај српски великаш, који је држао Подунавље, доиста главом кнез Лазар био а нико други, о том се наш г. Панта Срећковић не сумња ни најмање, и само се још мало колеба у погледу онога другога рашкога барона, који је пао у боју; а колеба се с тога, што г. Драгашевић држи, да је то био Алтоман, отац Николе Алтоманића, а г. Нанта више нагиње хипотези, да је то био Бранко севастократор, отац Вука Бранковића (в. Гласник, књ. 64. стр. 325. Ко1;а 2.), где г. Панта вели: — „Лазар је свога. нротивника убио. Може бити разговора о Вранку, сину Младеновом. Драгашевић је мњења, да је то Алтоман, го мњење усвајам и тиме објашњавам борбу Лазареву са Алтомановим сином Николом." А на стр. 389. у ноти 1., — „због овога (то јест из разлога пред тим наведених) морамо мислити, да су били она два Вилапова „рашка барона": кнез Лазар и севастократор Бранко. Први је владао Сремом и Мачвом, а други поглавито Шумадијом." Но мало ниже опет у истој ноти 1., само на страни 390. вели исти г. Панта: Или је Алтоман, као што мисли г. Драгашевић, ког је кнез Лазар поразио и убио, па заузео део његових земаља. Отуда је разумљива мржња између Николе, сила Алтомановог, и кнеза Лазара. — Но — завршује г. Панта ту своју ноту 1. —■ „био један или други, овде је главна ствар свађа два кнеза цар-Урошева, која је дала прилику угарскоме краљу да пређе у Србију." Но овде опет ја морам приметити ово: да је онај Лазарев против-