Stražilovo

Б р . 17.

СТРАЖИЛОВО

265

Сремом и Мачвом. Енгел и Рајић нису добро разумели речи Халкокондилових: ВобХиш т ф 'Е1ш^аот тоу Поауу.оу, узевши два човека за једнога. Ја мислим, да је летописац хтео казати, да је Душан дао Подунавље Вуку, сину Бранкову, и Лазару: таст и зет могли су управљати једном земљом" и мало ниже опет: „тако су у (Халкокондиловом) Вуку-Елеазару, сину Бранкову, два човека: Вук Бранковић и Лазар." На побијање те Мајковљеве тврдње излишно би било само једну једину реч нросути, и ја сам те речи само зато навео, да се види, шта је г. Рачки пред собом имао, кад је оно у ноти написао. Али нешто ипак морам напоменути и приметити на оно Мајковљево: „Енгел и Рајић нису добро разумели речи Халкокондилових." Мајков је требао казати: Рајић и Енгел, јер Енгел зависи у том погледу од Рајића а не обратно. Роре смо видили, шта је Рајић у тексту рекао, а овде ћу поменути, шта он у ноти каже. У тексту је Рајић казао оно, што је у Бранковића, кога се он понајвише придржава, нашао, а у ноти или „11рнмт.уднјн> вели ои: „Рмдг.денк сјб нрокнн1|Тн (као што је Бранковић по Орбину, а Рајић по Бранковићу у тексту изложио) ко ксемт. сходно естк ст. опнслшегп, Длопиконшгг, (наравно, јер је Орбин и узео то ирд^дилеше" изЛаоника) которое оБр-ктаетсд к1. к. I. с. 18. К. С. его исторТн; кт> томт, тоујго отмт,ппо естћ, уто онг. (Длоннш.) шмнетт.. гако стрдну Мстру нрнлежлфуго, полуунит, но н/ноденио џлреки 11\'Л1п, влед^дрт,, Крлнкокт. смнт,. Но кскмт, ог.дус нрнмттлмт. сен бледЈЈДрт, кмдт, кнл^к Дд^дрт, Грекеллнокнук , јдкоже н? жнтјд ега покд/уетсл. Л Плдкндт, г.млт, Кккл Крднкокнуд дтдт,, отсцг, же Крлнкокг: того рлдн 0пдс110 с1л рд^мктн достонтг,. ii0 сi|л слт.ду 101ј1лл повистк н^лсннтт,. ' (II. 638.). Шта је Рајић том примедбом хтео управо казати, ја не знам. Ако је хтео у ноти тој рећи, да је цар Стефан по Лаониковим речма дао ГГодунавље у државу Лазару Гребељановићу а не Вуку Бранковићу, и ако је држао, да је то истина, зашто онда то није у текст унео, већ је оставио у тексту онако погрешно, као што је у Бранковића нашао ? Рајић није био у том погледу са собом на чисто и није знао, коме више да верује од оне двојице: Бранковићу или управо Орбину или пак Лаонику ? Он није хтео кварити ни с Турчином ни с каурином, и Рајић није знао, да је и оно, што је у Бранковића нашао, управо из Лаоника преко Орбина извађено. Зато и ја с Рајићем велим: »Опдсно сјл рд^1смт ,тн достонтт," Енгел пише на стр. 271.: Еаошсш ћа! ипз сКе ЕтЉеПип^ с1ев Вшсћашзсћеп ЕеГсћк пе!>8(; <1еп Матеп <1ег бшЉаћег, <1те Бе1 Бизсћапз Тос1е <1еп е1пге1пеп АћЉеНип^еп уога1;ап<1еп, ћт1;ег1а88еп. Ев луагеп паетКсћ §евеШ: —

<1) ^/и1сш Еагаг, 8оћп с1еа Вгапко, иБег Лаз Еап<1 ап <1ег Г)опаи. Но у ноти д) примећује Енгел: Бхез луаг л'ј<;1 тећг, мд1 НаШсћ, с1ег Кпаи Еаиаг Сгге1>е1јапоУ1(;8сћ. Енгел дакле просто реферује оно, што је Лаоник казао и што је Рајић приметио. Од Бранковића дакле до Рајића сви кажу, да је само Вук Бранковић био намесник Душанов у Подунављу, па и сам Рајић то исто тврди у тексту и тек у „примјечанију" присетио се и помислио је, да ће то бити кнез Лазар а не Вук, Бранков син; после више од 60 година дошао-је Мајков с експендијенсом: „ и Вук и Лазар" т. ј. Вук зет и Лазар таст скупа су били намесници Душанови у Подунављу, и као зашто таст и зет не би могли управљати једном земљом? пита мало љутито Рус Мајков. Зашто? Зато, што г. 1355.—1364. није Вук био зет Лазарев нити Лазар таст Вуков. После Руса Мајкова долази одмах Србин Панта Срећковић. „Бранковић роди Рајића, Рајић роди Мајкова, а Мајков роди Панту и братију његову" ето то је родослов писаца српске историје Истина да у жилама Пантиним има мало и друге крви Филарета Черниговскога — али је то само танка крв, но. прави је отац — наравно духовни — Мајков, као год што му је родитељ ио греху Славков. Ја сам горе већ поменуо речи најновијег историка српског о Вуку, сину Бранковом, којем је „цар Душан био дао: Браничево, Кучево и прочал", које се речи налазе на стр. 248. у XXVII. књизи Гласника; али оно је само крај или реп те је преко нужно, да се зна, шта се напред у глави каже. Дотично место гласи дакле у целини од речи до речи овако, и ја молим слушаоце, да добро пазе на сваку реч и да добро утубе сваку реч тога живог и „живахног" првог историка српскога: „Бранков син Вук — то су те значајне речи — зет кнеза Лазара, био је старешина још за владе Душана над Сремом и Мачвом. Бранко, син Плакиде, Душанова намјесника, чи ем сину Вуку цар је Душан био дао : Браничево, Кучево и прочал Подунавска мГ.ста." Јесте ли схватили? Та како можеш питати, да ли смо схватили оно, што је апсолутно несхватљиво — та то превазилази наш ограничени ум и разум! То је турски или пословички, то ми не разумемо! И кажи нам, молимо те, ко је тај сметењак био, који је то написао? А кад им ја казах, ко .је, а они сви ником поиикоше и сви доле очи оборише, и сви у зелену траву погледаше, те гледају, како трава расти на увојке, и кад се нагледаше зелене траве и травних увојака, а они, сви они заостали слушаоци устадоше и одоше гором, но нити певајући ни весело попе-