Stražilovo

304

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 19.

др. Хофман. Колико поштовање овај научник у целом образованом свету ужива, може се по томе видети, што је летос, кад је у Берлину био скуп природњака из целог света, изабран за председника скупу. За школску годину 1881. био је изабран за ректора поменутог университета, па је 15. окт. 1880. говорио знаменит говор, у којем војује за гимназијско образовање, и у којем између осталог ове речи читамо: „Шетак ћа1к; кћ етеп уот Сгутпавгат коттепДеп ЗћиИгепЛеп <1еп \Уипвећ аизаегл ћогеп, ег Ћгаге Нећег аи!' етег Ееакећик егаоат.п -№"ог(1еп; Ше оД ћт 1сћ с1а§е§еп тГ1 јип§еп Маппегп гиааттеп^ећ-овГеп, л\ л е1еће, аиР с1ег Кеакећак егго^еп, ез всћтегићсћ етр&иЛеп, <1ег €гутпа81а1ћ11<1ип§' шећ1; !ћеЈ1ћа1'% §е,луогс1еп ги вет!" (Никада ја не чух још ни једног ђака, који је дошао са гимназије, да каже, камо његова срећа, да је био на реалци; а колико сам се пута нашао са младим људима, који, спремани на реалци, с болом у души осећаху, што нису прошли кроз гимназију). Кога Србина, који чује ове речи, искуством диктоване а из уста научника, који

је оседио на катедри једног од првих свеучилишта на свету, да не текне у срцу, кад год помисли, да наши будући свештенпци, учитељи, судије, лекари, професори и управници државни не пролазе кроз средњу школу, за коју је доказано, да је до данашњег дана најбоља. Еле хуманистичне гимназије па хумаиистичне гимназије, а по том университет, основан на таким гимназијама. Тек кад будемо имали таке гимназије и такав университет, моћи ће се доживети, да се за наш Београд рече, што Енглези са поносом кажу за свој Оксфорд: Ве1§тас1иш, АШепае по8(;гае поБШвзште, 8егћ1ае е!; еоектџа, јшо ао1, оси1ш е! апша, Јћегагит е(; варЈепЉе с1ап881та оШс1па, ип<1е геН §10, ћитапНаз е!; с1ос1г1па 111 отпез ге§П1 рагјзев ићегпте <Нвћ-ЉиапШг. (Београд, наша најдичнија Атина, Србијино место муза и стуб њен, шта више сунце, очи и душа њена, наука и мудрости најславнија радионица, одакле се на све стране краљевине најобилатије шири религија, уљудност и знање).

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ, — Никола Марвовић издао је ово дана у васебној кљијкици своје оцене и приказе, што их је још година 1875 до 1878. саонштио био по разним листовима, у негдашњем „Братстну", „Српској Зори" и „Стражи". Покупљено јеу тој кн.ижици једанаест кратких чланака, мал те не све сами реФерати о кљигама и расправама, што су оних година угледали света. У предговору правда писац то, н1го је прикупио и издао те чланке, тиме, што у њима „има мисли, има напомена, које су неопажене, неприхваћене остале а које могу и данас да послуже као подстицај на мишљење и делање у нашој књижевној републици". — Дим. К. Михајловић, свештеник из Крушевца, јавља, да је дао у штампу своје три приповетке из паланачког живота у Србији под насловима: „Моја мати", „Неће га" и „Буди јунак!" Књига је ваљда већ готова, јер у „Шабачком Гласнику" од 26. Априла читамо, да „ће биги готова до Таурђева дне" а Ђурђево је и ове године, као и сваке досад, пало на 23. Април. Ако добијемо књигу, приказаћемо је читаоцима „Стражилова". — Димитрије Нутниковић, учитељ на Врачару у ]Јеограду, позивље на претплату на књигу под насловом „Гр-

лаца". У тој ће књизи бити преко двадесет прича и пееама са — у позиву дваред изрично стоји: лепим (!) — сликама. Књига ће бити удешена за децу, изнеће око шест штампаних табака, биће готова до 10. о. м. и одмах ће се разаслати онима, који се претплате. — Чудно нам звониупозиву том овај пасус: „који (претплатници) желе да им се имена штампају, нека пошљу тачан списак својих претплатника (то тек ваљда важи за скупљаче претплатника!) а који то не желе, нека само јаве, колико књига да им се пошље." А како, ако једнога скупљача претллатници једни то хоће а други неће V! — „Опет је био данас" (\\Че<1ег кат ег ћеи!е), слика из српскога народнога живота од II. Адамова, из збирке „На селу и прелу", изашла је прошле године у божићном додатку уз „А^гатвг 2в11;ип#" у ваљану немачкому преводу. То је нрви Адамовљев рад у немачко рухо преоденут. — ПрОФ. В. Јагић предаје овог лета на Бечком свеучилишту граматику руског језика а у историјској свези са старо-словепским језиком, осим тога историју књижевности јужних Словена до краја 16. века. — „Покојница (1|а Мог1е)" роман Октава Фељета с францускога превео Роберт франковић, почео је изалазити у 92. броју „0ћг ог а". Феље се баш одомаћио у Срба и Хрвата.

СЛДРЖАЈ: Натписи. — Олга. Ириповетка из живота. Написала Милева Симића. — Краљево звоно. (Свршетак.) — Агитатор. (Наставак.) — О кнезу Лазару. (Наставак.) — Наше гимназије. (Свршетак.) — Ковчежић. Књижевне белешке.

„СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на по год., 1 ф. 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прима нретплату књижара В. Валожића у Београду.

СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛКТИћА У Н. САДУ.