Stražilovo

Г,г. 20. СТРА/1

После кратког сањка&а угледају пред собом расиетљене прозоре Меденива дворда. А кад кочијаш заусташ свога коњичка пред кашуом, дотрча момак, да номогне господи сићи са саоиида. Друга двојица присветљују бакљама. Мало по даље стоји чета гледалаца, домаћих слугу и слЈ -шкиња, па шапућу разне примедбе о придошлима, а цвокоћу зубима од знме. Ходници искићени зеленилом, а у сваком ћошку гори светиљка. У ирвом спрату на вратима дочекује Меден своје госте. у дрну <}>раку. на руке навукао црвене рукавице,'а на главу метнуо свилен клак. Човек је. то од старијих људи, трбушаст, а иодваљак му се обесио нреко огрлице. Клања се усиљено и стискује свакому руке. Говори мало, ал тим брже иде па отвара гостима врата од собе, где их ирима и поздравља његова жена. „Молим, молим, господине суче", поздрави Медеи дошљака и отвори му врата; адјункту н конципистк иружи руку, Корена пак и бележника ноздрави површно, али ипак пријазно. У соби је тек мало гостију, највише чиновника из Борја; но за час се собе напунише. Дошла и иека госнода из града, мећу њима н три часника. Дошао је и Боле са својом женом и Милидом. Друштво је врло разноврсно. С почетка забава иде некако усиљено. Сви шапћу а бољн познаници спуиљају се у чете. Госпе носматрају сиахиницу, супругу Меденову. Она одевена у сивкаст брокат; но оделу приденула овде онде китицу висибаба. Ово одело чудно пристало њеној светлој, плавој коси; и баш с тога, што на њој све тако једноставно и скромно, утицало је у делини неодољиво на посматраче. Дође и др. Храет са својом женом. Елза, Меденова супруга, поздрави их нријазно и стисну доктору руку. Болетова и Храстова породица заузме место у дворани поред собе, у којој је спахикица дочекивала госте; поред њих, на ниској позорници, удешавали су свирачи своје инструменте. „Чекају канда још некога", нрнметн Боле, приступив госпођама. „ Кога то? Иознаниди су скоро сви ту. а има и неколико странаца," одговори Храст. Ириђе нм Елза. Лепа жена, лепша него што је била девојком. Оно мирно достбјанство, што би пре само каткад засенуло у њеиим мудрим очима, разлило се сад по делом њеном бледом лиду. Оамо јој око немнрно. „Обећач је бароп Јаблонски, да ће доћи вечерас". рече, а окренула се Болетовој сулрузи; ..чудим се, да га нема тако дуго; хладно је. а и сиег је. Тај снег..."

'ИЛОВО 311 „Б: I Јаблонски?" понови Храст, који је стајао поред ље. Но одмах се покајао што је то учинио. „Негде нас пре носетио, а и ми смо били код њега у Гробљу". Храст погледа по дворани; нехотице се сети Корена к разговора њихова, кад оно добише позив на забаву. У прву собу уђе неколико гостију и Елза ногледа онамо. ,,То ће бити! Јесте, он. је", рече с већнм узбућењем, него што је сама хтела. II оде у сусрет ноним гостнма. Храст гурну Болета. „Пријатељу, то има нешто да значи! Јаблонски — па ту ..." Корен дође нагло из прве собе. „Шта сам вам рекао ?" шану Храсту јетке и зутито. „Шта?" понови Храст, а зна, шта К ојијн мнсли. „Да је све то хумбуг, политичкн хумбуг, а ми смо окви]), статнсте, клауни, луде ..." Боле се јасно засмеја, да се госне иажљиво логледаше. „Шта вам је, господнне Корене?" иита га Мнлица, па сакри ленезом лице. Да га је бпо запитао ко други, за цело би му Корен одмах одговорио; но у његовим очкма засветли нешто, што значи: „1!п се не разумете у тим стварима." Али се савлада те нагло рече; „Иншта, ништа!" Сад се насмеши Храст. То још већма расаали младог човека. „Но баш ако хоћете да знате" наставн Корен, „могу вам рећи, јер ја се ие бојнм ннког. Виднтс, госпођице, данас смо ми сви ту... зебе. врапди... или шта хоћете. Медеп и онај охолн гробљ;:нски барон — та двојнца разаиињу замке нагаој лудости. Глете, нзбори су пред нрати и даианш.а игранка, сва забава, све је за то. да се спреми и утре нут Медену, немшкутару Мсдеиу." „Нст, пст, милн Корене!" утишавао га Храст. Корен се удали. „То је фантаст", рече Боле озбиљно. „Хајдемо, да ноздравимо барона. А гле, и зета је повео!" „0, та то је тепац!" шапну Храст. „Па зет Јаблонсков — и то је нешто!" Барон им се прнблшкавао. Пратк га Меден, па се држи као да је нарастао за педаљ. Јаблонскн пријазно поздравља и одаздравља на све стране, али му није нестало охола израза с лица. Зет његов пл. Горс.ки нридружио се нак часвицима и издаље. мери даме, које су поседале но дугим клупама уз зид. Наскоро почну игратц и забава се сврши, да не може бити боље. Испочетка није било права в1 'сеља;

|

/