Stražilovo

СТРАЖМОВО

о>. љ, г А "О Ж Ч-ЈЈ-ињ &Ј) ч> $ ВЛАСНИК И УРЕДНИК ЈОВАН ГРЧИћ.

БРОЈ 26.

У НОВОМ САДУ 25. ЈУНИЈА 1887.

ГОД, III.

НА СТРАННУТИЦИ. ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКОГ НАРОДНОГ ЖИВОТА. НАПИОАО МИЛУТИН ЈАКШИЂ. (Наставак.)

III. ' свануло дивно јесење јутро. Лазурно се небо ^ стакли, а нигде облачка. Сунце се диже око неко доба (Младен већ у велико намирио марву) и заплови по ваздушној пучини. Завара око, па се за час учини, мајски је дан. Завара га, док махом око не падне на тужно дрвеће и не схвати дубљину тога природина противречја. Све је узалуд. Томе жутом, увелом лишћу нема лека. II ти зраци, што као да му их сам Бог шиље, да га освеже, само га опрље. Још она клица живота у њему загреје се, разнежи се, разнежи, па тек од једном отпадне с гранчице. То је, ето, биљка, што за једно лето наврши свој век. Али у оном храпавом деблу још има сока и живота. Тај ред ће још сто и више пута да се ионови. Избиће лишће и ударити изданци; а кад свега нестане, донеће- каква тица или ветар семе, оно ће пасти у трулу земљу и изнићи ће. И опет дрво и изданци. II нехотице је иомислио Младен на своју порородицу. Ни он није без изданака. Има и он деце, и он ће да живи. Ал опет не ће. Крв ће му живити, а име зар да му утрне, да се угаси ?. . . Кад се Младен родио, није, што се каже уз реч, топ пукао, али су, као што опет чича Марко приповеда, многи Сумраковчани били пијани. Његов отац Леонтија и брат му Никола још су били у једној кући, а живио му је и деда, чича Сава, први газда у селу. И Леонтија и Никола су здрави и снажни људи, у сваком почива по мали Краљевић. Њихове жене исто су тако здраве и дречне (бирао газда Сава снахе у читавој околини, па их и изабрао). Све лепо и добро; има у кући чича-Савиној и мира и весеља

и божјег благослова, и мала свакојаког. Ал прошло било дваестина и више година, од како не проплака дете у колевци, у којој се одњихао и газда Сава и његови синови. Пуна кућа свачега, ал празна дечјег нлача и невиног им смеха. Нема деди и мајци забаве, нема нова живота и заметка у томе снажном стаблу, па нема ни наследника великога добра ча-Крстиних. Било је ту и женских враџбина, но и поред њих оста кућа празна. Леонтија је био старији син, Никола млађи. Сваки ожењен већ око четир године. Нете године брака ионесе старија снаха чичаСавина, Мила Леонтијина, и сретно роди мушко чедо. Једро и снажно дете, као лане. Цела се кућа од радости препороди. Деда и мајка плачу од те велике среће. Газда Сава дао попи дукат за знамење. Кад се чељад у кући и родбина мало од прве радости повратили, стадоше одмах смишљати и погађати се, какво име да даду детету. Бираху и бираху. Ни једно није доста лепо. Тада рече деда: „Нек се зове Младен, као што му се и прадеда звао. И нек се, да Бог да, уметне на њега". То се допадне и мајци и свима. И дете заиста доби на крштењу име Младен. После крштења извали газда-Сава аковче старе. препеченице комовице и закоље теле. Па коЈе^ш^«, наишао, тај је сваки јео и пио. Нису се,ваар^|тв^^^ Боже мој, као што су, —• та, ваљда се »^је^ј ј р ^ офк ни кад се царевић роди ! Ш| Опио се и деда Сава, а он у свом пијан! Газда Мита поп-ђукин опио се, скр-/\ ч бч ; |г»д је у вече кући био пошао, пао је у неку^Љ^ђз|^з снао, па је ту спавао, док на њега не наЦоше^руги