Stražilovo

432

јозне и трагичие улоге и евагда је и са тим улогама код публике наилмзила на најлепше признаље. Критика се додуше у том погледу разилазила. Један јој је део и у тој струци безусловно дао палму а други јој је одрицао јачину и снажност аФекта, који се иште за трагичне улоге. Но и тај други део зацело мора по души признати, да је Рајковићка и у тим улогама свагда засведочавала обилан фоид уметничке снаге, а одушевљење, којим се сваког свог задатка лаћала, кадро је било искрено признање и поштовање задобити и у најпретензивнијих критичара. Пуних седам година била је Рајковићка мал те не најврснији и најсавеснији члан натпе народне иозорипгне дружине, а на раду јој уметничком пратила ју је свугде највећа симпатија и оданосг српске публике. И после преране смрти лЕ ,убд.еног наигег Саве Рајковића остала је Рајковићка верна српској позорници и тек је године 1884. на ласкав позив управе Загрепског народног казалишта отишла онамо, где је уз свог другог војна, данас такођер врсног и опште признатог члана позоришне наше дружине, М и х ајила Димитријевића, живила за своју драгу уметност. На вељу жалост и тугу своју а и свију силних поштовача Рајковићкиних мораде јој војно после кратког срећног и пресрећног брака на гробу заплакати: Љубав, вера, нада, Срећа наших дана Усред жића млада Ту је закопана! Нока је вечито признање, слава и хвала незаборављеној нашој уметници!

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ — Изашла је 150. књига Летописа Матице Српске (1887. свеска друга). У тој је књизи настављена и довршена расправа Мите Нешковића „Змај Јован Јовановић као педагог. Започет је на челу књизи чланак проФ Ђ. Магарашевића: „Ђорђе Магарашевић, српски књиж е в н и к, о с н и в а ч и п р в и у р е д н и к „Српског Л е т описа"; уз тај је чланак додан и лик тога старог књижевника нашег. Од И. Руварца има три прилога за српску повест и то: 1.0 археологији Срба или иначе званих Т| ибала, 2 0 архијеписконији Пећкој и 3. Српски родослов (Из Пајсијева „Живота цара Уроша". Штампана је даље у тој свесци награђена шаљива игра Мите Калића Нреки лек", која је на позорници имала врло леп успех, па песма Драгутина Ј. Илијћа „П олажајник", затим приповетке из ерпског горњокрајишког живота „Сабљу или девојку" од Сретена Данчића. Саопштен је затим по одлуци

Б р . 27.

књижевног одељења преглед беседа, које се од године 1869. иа све до ове држале у свечаним седницама о св. Сави; ту је регистровано, где је која беседа штампана. У целости је изнесена беседа А. Хаџића о прослави педесетгодишњице књижевног рада Јована Суботића 1884. У „Гласнику из српског и словенског света" реч је о стогодишњој прослави дана смрти ЈосИФа Руђера Бошковића у Срба и Хрвата. „Читуља" доноси опроштајну реч Ђорђу Рај ковићу, коју је лане на опелу његову изговорио А. Хаџић. На крају су као обично изводи из занисника књижевног одељења и одбора. Овде је један састанак књижевног одбора и један књижевног одељења. Први је био 8. Марта а други 30. Априла 1886. Од важнијих оцена које су ту саопштене, спомињемо оцену дра Милана Јовановића-Батута на Калићев „Преки лек" и оцену проте Бороте на „Вечити календар" и „Хронотогију црквену" Милутина Ратковића. — 155. свесци Народне библијотеке браће Јовановића садржај је Јована Стерије Поповића „Лажа ипаралаж а". — Константин ХеФлер написао је књигу „Немачки апостол БониФације и словенски апостоли Ћирил и Методије, историјско сравњење." Дело је то угледало света накладом X. Доминикуса у Прагу. — На енглеском универзитету Кембриџу решио је савет са 71 против 65 гласова, да и за женске ђаке уведе академијске називе, т. ј. да могу бити магистри, доктори и т. д. — Артур Лајст превео је на немачки многе песме ђурђијанских песника, и написао је уз превод и повесницу ђурђијанског песништва. Дело је издао Вилхелм Фридрих у Дајпцигу. — Славни Француски роман „Т^а (1ате аих сатеПаз" од Александра Дима-а сина, који је на српски превео књижевник наш Марко Цар, излази сад у дивот-издању накладом „шагзоп С^иап1:т"-а у Паризу, и то приликом своје 40-годишњице. Сам писац је написао нов предговор а накладништво није жалило трошка, да дело и по спољашњем облику заиста красно буде. Осим десет засебних слика почеће свака глава с илустрацијом, све резане у бакру. Цена је 50 Франака (30 Форината.) — Карло Абел, негда берлински дописник „Тш1ез"-а, издао је „Увод у мисирско-семитско-индо-европски речник корена". Дело стоји 60 Фор., ако је и само једна књига. — Од Спиридона Гопчевића изашла је на немачком језику књига „Прилози к новијој ратној повесници балканског полуострва." Наклада Елишер, Лајпциг. Цена 2 ф . 70 н. — У Швајцарској излазе 692 новине; од тих 79 сваки дан.

СТРАЖИЛОВО

Овим бројем почиње тре^а четврт нашега листа. — Молимо поштов, претплатнике, којима је претплата истекла, да исту обнове. АДМШИСТРАЦИЈА „СТРАЖИЛОВА". САДРЖАЈ: На отранпутици. (Наставак.) — Агитатор. (Наставак.) ; — О кнезу Љиару. (Наставак). — Успомена на покојног пријатеља. (Свршетак.) — Женски карактери -у" појезији Лазе Костића. (Наставак.) — Књижевност. Ти§отЈ1ке. Рјевте Ти§;о1ш1а. Оцена Милана Савића. — Листак. Неколико старинс.ких заииса и натписа. 'Исписао Владимир Красић. — Ковчежић. Уз нашу слику. (-|- Марија Рајковићка-Димитријевићка.) — Књижевне бедешке. „СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на по год., 1 ф . 26 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.