Stražilovo

Б Р . 28.

СТРАЖИЛОВО

441

њује дом Текелијев дому Медићија, па га још овако потиче по смрти му очиној : Двигнеш ли ти јему Славњеј намјатник, нежал Музам сербским подпороју? Је ли треба подићи патронат народног изображења у Карлштацкој епархији, пјесник се заузимље: Докољ пребудет Танталом Сербин всред Својих желаниј? Виспр воздиханија И ден и но1ц из скорбних персеј К небу докољ возсилаја будет 0 блазје обтцем? Ах! несогласије Докољ собратији будет винити? Вње Љуби взаимни, вње љубве ко Обш,ему благу и вње сагласија Докоље будет Серб богатјети? Вње Сојуза братска тцастја себје искат? ЈДастљивим љет ли бит вње братиј ? Па за ризницу тога патроната: Рјецје подобно бистротекушеј, все От плоти јеже јест и гнило В бездну забвенија носит. Токмо Бесмртна духа сљеди на вјеки нам Стојат во храмје слави народнија. Овако је Мушицки распаљивао родољубље на жртвеник народног изображења; овако је неуморно и брижно радио око полагања основа српске културе. Ако је иђе шјеме пало на плодну земљу; ако је икад пјесник успио: то је успио заисто Лукијан Мушицки. Оснивање народнијех просвјетнијех фондова међу Србима у Аустрији дотле је допрло, да се почели гласови чути: доста више на просвјету! И ако се српски парод ичим већи показао од осталијех народа; ако су Срби у идеалној војводини ичим дали примјера доброга осталој браћи: то су заисто оснивањем српскијех 0 КНЕЗУ РАСПРАВЉА (Нас'1 Ко ти је, брате Србине и српски сине, „сочинио" и произвео ону »трдгедјго, снриућ пеудднуго покистк о смертн посдиднлго 1|ард Сервскдго ^рошд V. н о плдбшн серкскдго 1 |Д |>сткл, кт» КдрлокџЂ Сремекомт. д. 1733."? Србин зацело није и није главно, ко је „сочинио",* већ ко је »преушцену м нспрдвдену" ту новест предложио и дао у печатњу л. 1798. »к КуДНМ15 ГрДДИ ? Није ли и ту прву српску трагедију пречистио

просвјетнијех фондова. Предамном је извјешће једне нарочите комисије, која је прегледала стање фондова и заклада, којијема управља српско—православна опћина Панчевачка, из кога се види, да је концем прошле године цјелокупан иметак свијех тијех фондова и заклада износио 212.907-36 г / 2 ! А ђе су фондови, којијема управља саборски одбор у Карловцима, ђе они Матичини, ђе осталијех опћина? Ризница народне нросвјете Срба у Угарској, ко.ја издржава двије велике гимназије и народно позориште, која броји међу својијем заводима Текелијанум, износиће на који милијон фиорина! Овијем материјаднцјем срествима ударен је тврд основ свесрлској просвјети. КарловциНови Сад постадоше просвјетнијем огњиштем, душевнијем средиштем свију Срба до ту скоро, а умном предстражом цијелог српства противу поплаве надмоћнијех просвјетом народа остају као постојане клисурине за вазда! Када ту истину ставимо иред очи, како нам се велик Србин Лукијан истиче, да му равна не можемо наћи! Кад видимо, како одушевљеном пјесмом иде на сусрет свакоме покрету просвјетноме, како изазива те покрете, како их бодри, како их слави; а када промислимо, како је тежак сваки почетак, како свако лијепо подузеће наилази на противности и спољашне и домаће, особито на злобу и завист малијех душа: нама се лабуд Шшнатовачки преставља генијем српскијем, који пири ватру љубави и негује све, што је добро и лијепо, андио хранитељ, који бди и у окриље своје узимље свако корисно предузеће, свакога кориснога Србина на пољу народном. Сада ћемо виђети, којом бригом очинском, којом љубави отвореном окупља поједине умне трудбенике, умну војску на умном разбојишту. (Наставиће се.) оез<== ЛАЗАРУ. И. Р У В А Р А Ц. ,вак.) и исправио и додао у »Динсткшо №П-ом" а »гакденнш II. лпђснк . коју лСеркдјд нсходдфн (с Лрсешем Удрноекнуксу пдтрјдрхомт.) кт. кесдрпо поетт.", и која се пнкеш." почиње овако: »Прнскоркнд гордш|б! Кдмш ндмт.рлешт., КДМШДЋ ОТДЂТД6ШТ., ОТК1И|1ЛН ИД С16 ? и у којој »ОерБДЈл нрнскорБнон гордш|т," ставља и ово питање: