Stražilovo
458
СТРАЖИЛОВО
БР. 29.
Данило твој био је архијепископ већ и очевидац, и он ие зна иди не хтеде знати или не смеде ни он ни ученик му записати о смрти Стефана краља Уроша III. друго но шлко проммсдомБ г.ојкиш.ч. приддстћ доухк сион господекн," и од тог доба (од год. 1331.) текли су дани и године, и какви дани, та знаћеш већ какви су текли и протекли дани, кад те иодсетим на год. 1334. и 1346. и 1355. и 1371. и 1389., и већ да се почне нисати г. 6908.=-4400., а мних и пресвитер Григорије дошавши из бугарске у српску земљу, поста игуман Дечански и »умндеШ1 к:м1> п.шдикшп се" списа пжнтЈе н жнтедстко скетдго веднкомууеннкд вк 1 |л(>е\ Стефанд сркккскдго и јавно и свенародно откри и написа: »н ноникн \1, дне\1, (оТБ1|д) оуд дкд1с1пд го (»V ii iii 0 м 1>
с I, м р т н осоужддетћ (сши.), онај п^рнстодткнк 1.1 м с 1.1 iii." који је »роднтедк) 1его н^шкдшоу н^к грддд Петркуд ндд|. покдонн се кл.пи' гддгодк: откуе, не коудн мiii. НН кћ оумћ 11(>Н1СТН 16ДНК0 Т1.1 ПОММСДНДћ г.н СћТКО-
|>нтн 1.1111;
I
Но: „Чуј, Душане, тебе војска зове"! Почело је српско перо писати и живот дара Стефана, али је писац морао прекинути и бацити од себе перо и поћи за војском и помагати цару, који се дао на то, да освоји не само Маћедонију и Романију, Арбанију и Епир, и сву Цинцарску с целом Тесалијом и Драч град и славни град Солун, већ и сами »цдрствоугоштн" град Цариград, који је, као што смо мало час дознали, саградио цар Константин шурак Ликинију, прародитељу цара Стефана. (Наставиће се.)
ЦРНИ НЕРА, НАРОДНИ ГУСЛАР У БОСНИ.
Џ д окупације Босие и Херцеговине постале су те две српске земље елдорадом миогих и разних нрегалаца, то нанаучењака, то шпекуланата са разним намерама. Част и хвала и нашој омладини сриској, која већином оде из наших крајева тамо, највише као учитељи народни, те схватише свој положај, па црпу и они из извора народно благо и шире га преко каижевности у народ, па тим буде народну свест у њему. То се коло ухватило око честитога листа »Босанске виле« у Сарајеву, те савесно врпш своју дужност. Колико с поносом толико и с утехом можемо пратити њен родољубни рад. Ако би што било да јој се још пожели, пожелили бисмо јој то, да узмогне што дуже истрајати и да добије што више сатрудника. Један од највреднијих у тому колу је и млади учитељ Милан Обрадовић, до пре 4 године ђак у Карловачкој гимназији. Он је знатно припомогао честитој »Матици Хрватској« око огромнога посла, што га је ова подузела, те јој, као што ће се ииже видити у његову извештају, послао знатан придог српских народних песама. У нашим је рукама збирка од 10.000 стихова красних народних десетераца, и међу њима једна до сад најдужа песма народна с 3412 стихова! Песме су ове врло интересантне за испитиваче народних умотворина. Ако неке и пате од анахронизма, од чега у осталом нису чисте ни све у Вуковој збирци, али је тии одржан чист и пегшкварен, стихови глатки као
ма у којој Вукове збирке, а појезије бар колико и у Вишњићевима. Изашло је нешто Обрадовићева рада ове руке у »Босанској вили«. Упозоравамо у првом реду нашу »Матнцу Српску« и књижаре, гдегод је која, на овај богати плод труда једнога човека, коме треба и даље подстаћи вољу на тај благодатни рад. Значајно је, да врело српске иојезије није ни близу још усахло. Значајан је у оиће за сваког испитивача природне појезије и народних неписмених певача појав тај, да један човек зна седамдесет и пет и више хиљада стихова на изуст. Значајно је овде и то, што се наш Црни Пера показује као члан читаве невачко-гусларске династије. С тога доносимо ево цело писмо честитога скупљача, што га је писао једному пријатељу нашега листа. Умолили смо г. Обрадовића, да нам набави и лик Перин. А он нам је обећао послатн и још нека обавештења о начину, како Црни Пера пева или казује песме. За сад, дакле, ево само тога писма.
Поштовани пријатељу! Ви захтијевасте од мене, да вам пошаљем животопис првога и најбољега мога пјевача: Црнога Пере. Своме звању и положају могу највише захвалити и вјеран му остати, јер ми, поред мучних уредовних сати (којих је, морам признати, мален број), остаје довољно времена, да то употријебим на