Stražilovo

492

Б р . 31.

земаља изведено и учвршћено његовим нраунуком, краљем Урошем II — и најпосле, да ли је и цар Стефан од племена српске господе шести род владао свим српским земљама, ми, то јест ја и ти, Србине брате и српски сине, ми то не знамо, па не знамо ни то, да ли је то уједињење нашим дароставним књигама предостављено за наше дане и да ли смо позвани ми, — а под тим „ми" не мислим више ни тебе ни себе грешника, већ оне, који се пишу: ми по милости божијој и — да то изведемо и да ли ће то унуци твоји доживити и очима својима видити. И да ли је велики жуиан Немања у младим својим данима умео оним језиком и онако брзо и заносно говорити, ми ни то не знамо: не знамо — и нећемо у оцште за те глуме и за то глумљење на позорници да сазнамо, знајући, да од свега тога глумљења и тих глумишта и позоришта народ нема ништа; да је то за ону ситу, доколну господу и господичиће и за дичне гоепође и госпођице, јер само они тај језик, тај грчки и талијански, тај немачки и цинцарски, тај бугарски језик разумеју: Срби као проста чељад не разумеју тога језика те их и не вуче жеља, да усвоје тај „племенити и милозвучни глумачки и дипломатски језик." Причали су ти ваљда стари твоји, брате Србине и српски сине, о древним Аламанима и Фругима и Латинима и Грцима, о стародревним Гогама и Магогама, нрецима твојих Цинцара и о оним источним „Волсвима илити Магима"; но између ових последњих треба данас да те највише занима или треба да се највише занимаш са оним Магом, који се звао Балта, јер од тог Балте произишли су, као што је то један велики научењак у Београду после дугог и знојног истраживања доказао, Балшићи, а од тих првих твојих Балшића они други и трећи и сви Балшићи до данашњега дана. Но пншм дд вудгп * оусгн нм, двстнкме •" довикнидер, Србине брате и српски сине, с протоиопом грачаничким Јефимијем Зријанином тима најновијим Бугарима или Динцарима у српској земљи, запуши уши и не слушај тих нових бугаркиња! Допуштамо, да није згорег већ да је добро знати и онога, који не зна подсетити на све оне градове редом и на све цркве и манастире од Моштанице у љутој Крајини до Троице код Таслиџе, и знати но имену све војводе и господаре, који господоваху и брањаху те градове, и ко је градио и саградио све оне цркве и манастире и за кога су грађени ти манастири и те беле цркве српске; признајемо, да није на одмет знати и на уму имати, којег и каквог су порекла већином били они, који су писали житија српских светаца, и гдекојих од господе српске, у старо време; који су писали и списивали историје и томове од историја у новије и најновије време,

па размишљајући о повесним тим писцима и пореклу њиховом запитати себе: па јесмо ли ми покрај таквих повесника могли друкчије ироћи и данас пролазити? То ти допуштамо и то признајемо, но не знамо и недоумјевамо само, да ли то, што си нам о нашим историјописцима од првога онога Григорија Цамбљака, родом Бугарина, до последњега овога II. С. бугарскога или инога, дакле свакако сумњивога, порекла испричао и доказивао; и оно, што си о првој трагедији и о последњој драми српској поменуо, у каквој год свези стоји са предметом. о ком си предузео писати. Откуд у расправи о кнезу Лазару читаво разглаголство о српским повесницима и то потрзавање најстарије трагедије и најновије драме српске? Ми мислимо, да ни том потрзавању ни оном разглагоству није никако место овде у расправи о кнезу Лазару. И кад није место, зашто онда странчариш ? И ајде нек ти је просто, што нас тим странчарењем твојим мориш, но што артију и новац за отштампавање улудно трошиш? Јер ваљда ниси у тој мери најиван, да и помислиш само, да странпутицом том можеш постићи што! Не, нећеш ти ни Панту из текста ни глумца из роле извести и смести. Па кад то нећеш постићи, што се онда жестиш, и у жестини замераш не једином Панти, већ поради Панте целом Пантином, и не једном глумцу већ и целом глумачком и лику •— и свету? Теби није ништа рећи: Панта је Бугарин или син бугарског порекла! И Панта, син Славков, дакле Славковић или може бити још правилније Слав(еј)ко(вић), који се истина родио у неким Крчмарима али је етнографију балканских и предбалканских и надбалканских и подбалканских народа добро проучио и изучио, те у себи и за себе зна врло добро, каквога је порекла он — неће се баш због те тврдње твоје толико ни љутити на тебе, али ће се ражљутити и узаврети цео сриски „подуставни" свет услед те тврдње твоје, јер тврдити, да је г. Панта Срећковић, (а то друго презиме Пантино није право презиме већ само надимак, а право му је презиме, као што смо рекли, Славков(ић) правије Славејков(ић) српски историјограф, родом Бугарин. То је у очима или пред лицем тога подуставнога српскога света толико исто, колико н. пр. рећи, да је Краљевић Марко био Шокац или Шокчичић! Краљевић Марко није био Шокац ни Шокчичић и знам ја, како је прошао онај, који је први покушао пошокчити Краљевића Марка! Краљевић Марко није био Шокац ни Шокчичић, као што ни Панта није ни једно ни друго. Али је Краљевић Марко, — кад сте ме навели, хоћу баш да вам кажем ! — и Краљевић је Марко родом Бугарин и с једне и с друге стране