Stražilovo

544

СТРАЖИЛОВО

Е р . 34.

говом бићу," доноси „погдекоје цвеће његове појезије у ш.то вернијем преводу." Преведена је ту песмица „Слатка мисли", па „Девојка на студенцу", па „Молитва" и најпосле оно „Песме моје, моја сирочади!" За „Девојку на студенцу" вели, даје „геггепДе к1е!пв Иу11е" Бранко га наш у многом погледу подсећа живо на њиховог Хелтија, песника иролећа, чију је прерану смрт Денауова сетна лира онако смишљено ожалила. Нарочито се, вели, то огледа у оним простим, спретним песмицама, у којима одјекују захвални осећаји Бранкова срца за чудеса, којима доброта божја природу тако бујно краси. Ту је оида згодно наведена Бранкова „Молитва". У опште му је Бранко песник особене врсте и ма да већина његових песама тумачи оно силно чувство, које на душу човечију утиче, као пролеће на природу, ма да гласи, што их Бранко у својим песмама удешава, нису нови, то је ипак нежност њихова кадра очарати као миомир пролетњега цвећа, што проклија по ливадама и дубравама а сваке се године занавља. — „Немања" доноси у 2. броју свом на челу лик далматинског и истријског епископа Сте#ана витеза Кнежевића а уз лик и чланак о животу и раду тог заслужног црквеног поглавице. — Радоје Рогановић на Цетињу написао је у стиховима „Ропство владикеДанила у Зети почетком XVIII. вијека", па хоће тај свој појемат да изда у књижици. Песма је посвећена кнегињи Црногорској М ил е н и. Цена ће јој бити 34 новчића. Претплата се шал>е или писцу или уредништву „Гласа Црногорца" на Цетиње. — Књижара Луке Јоцића и друга издала је ово дана прву књигу Г р а м а т и к е с р п с к о г а ј е з и к а, коју је за народне школе написао С и м е у н К о њ е в и ћ. У нрвој тој књизи говори се о гласовима и речима. — Како читамо у „Сарајевском листу", наумила је штампарија Сарајевског немачког лисга „Возшзсће Роз1з'', да изда целокупна дела песника Фра -Грге Мартића у дивот-издању. Дело ће изаћи у 20 свезака по шест штампаних табака. Прва свеска изаћиће за једно две три недеље, а остале ће сваких четрнаест дана једна за другом. Нојединој свесци цена 30 новчића. — Григорије Самаров, познати немачки писац т. зв. 2еНготап'а, написао је занимљив роман под наслов^м „Врхунац и понор", у којем описује живот несретног баварског краља «1удвика II. — У Угарској је године 1886. излазило 739 новина и то политичких 95, локалних 227, белетристичких 52, стручних 339, шаљивих 26. На мађарском језику изашло 513, на немачком 126, на хрватском 35, на српском 21, на румунском 18, на словачком 10 и т. д.

0 М Е 0 И Ц Е, (Податак из ашвота Косте Трифковића.) - Од Мише Димитријевића, писца чланака „Успомена на покојног пријатеља", који су недавно у овоме листу излазили, добили смо ову белешку, односно додатак поменутим чланцима:

„У мојим чланцима, штампаним у вашем листу под насловом: „Успомена на покојног пријатеља", а наиме у IV. чланку, штампаном у 11. броју „Стражилова", има ово место: „Брод, на који је Коста ступио, звао се „Јозић". Истијеброд тога пута путовао из Трста преко КрФа и Цариграда у Одесу. Кад се исти иа Одесе натраг враћао, сазрела је већ била у Кости мисао, да се ове беде .... што пре ослободи," и мало даље ово: „У Цариграду му је испало за руком, да се брода опрости . . . ." По овоме би изгледало, да је Коста само један једини морски пут учинио, и да је у морској слуасби тек неколико недеља нровео. А исти тај чланак завршује се у броју 12. овим речима: „Тако се нокојни Коста опростио морског живота, у коме је три четврти године — од јесени 1862. до лета 1863. — у највећој стези и у најтежем раду провео;" па и у почетку V. чл. у броју 13. стоји: „али су биле изгубљене две године: једна у наутици, а друга на броду." Ова последња два места стојала би са оним првим у некој противности. Међутим је ово последње истина, а пут, који се у горњој белешци спомиње, то је пут, што га је Трифковић случајно и први, а и последњи пут (дакле двапут) чинио, па је отуда пометњом она мала и више привидиа несугласица изишла. У самим пак белешкама Костиним има о томе осим саопштенога још и ово забележено: „Свршив школу у Рјеци отишао сам у Трст 19. септембра 1862. Оео на нароброд за Цариград 20. септембра 1862. у 2 сата по подне. Дошао у Цариград ујутру 26. септембра 1862. Истог дана после подне отишао на барк „Биче-Тоне" под капетаном Џованом Верничем, очекујући барк „Јозић". Пароброд за Цариград задржавао ее у Крфу 3 сата, а у Сири 4. — 8. септембра прешао на барк „Јозић". — 24. октобра пошао из Цариграда за Одесу. — 2. децембра дошао у Одесу. — 1. јануара натраг у Цариград, дошао 12. — Кренуо се за Ливорно 14. јануара." Ова аутентична белешка разјасниће горњу несугласицу, зато би добро било, да ју саопштите". (И то ии је извипа!) Француски романсје Понсон ди Терај саоппггавао је једаред у листу „Ра(;пе" сензацпјони неки роман, у којем је било ваздан убиства, самоубиства и т. д. Некако се деси, те не пошље рукопис на време. П1еФ-редактор се поплаши за свој подлистак, те брже боље телеграФише нисцу па запита, шта је. А овај телеграФски одговори: „Драги пријатељу! Смрћу једне особе из мога романа тако сам утучен, да сам сасвим неспособан за рад; молим дакле, да ми допустите, да смем осам дана бити у жалости •' I Кратак суд.) У петнаестом веку живио је на двору Француеког краља Луја Х1Т. славни нидерландски композитор Жоскен де Пре. Познаник његов један музичар, који је о себи мислио, да има бог зна каква композиторског дара, донесе Жоскену једаред нову неку ораторију, па га замоли, да му каже свој суд о њој. Жоскен је на први поглед приметио, да је рад скроз погрешан а познавао је још од пре таштину тог шепртље. Не рече ни беле него узме са стола перо, па од речи „Ишв", која је стајала на крају партитуре, избрише слог „1113" те тако ос.тане Француска речица Д! којом Француз казује, да се згадио на што.

САДРЖАЈ: На странпутици. ^Свршетак.) — За дукат и цванцик. Згодица из сеоског живота у Србији. Из записника ■ј - Св. С. Убавкића. Саопштио Мил. С. Убавкић. — Сеоски чаканац. Друга песма. — 0 кнезу Лазару. (Наставак.! — Бранич српскога језика. — Листак. Писма Ђорђа Магарашевића Јовану Хаџићу-Светићу. VII. Ковчежић. Гласник. — Књижевне белешке. — Смесице. „СТРАЖИЛОВО" ивлази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на по год., 1 ф. 26 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Рукописи се шаљу уредншитву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

СРПСКА ШТАМ11АРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИБА У Н. САДУ.