Stražilovo

Б Р. 39.

СТРАЖИЛОВО

623

самЂ увГ .ренЂ, да и допустити неће, да се већа представленш чиновника, кол извершенје чина и званЈи са собомт. носе, путемт. политичннмт. суде. Точка 27. устава содержава волк) царску, да буду Серби засћишћени у нбиховим-б добрама, нт.инимт. лицама, нвиховои часии и ш.иховимт. достолнству, а 66. точка устава изрично вели: „Никакавт, СербинЂ вт, обште и безт. излтјл не може бнти г о и н т. и узнемиравант., ни таино ни лвно, ире него што буде позвант. и осуђент. предт. судомт.." Но сад се ево по-

лвлгото случаји на Н1тету званичника, да тгћки одт. нихт. оне особности кое е ст. ш.иннмт. зваиФ.мт. скопчано немал, нјипи 61,1 оиетт, могли збогт, остали своти в'ћж.ества у другои струцн правлента поднети, него, у онои у котои су поставл^нни. Н^кти пакт, званичници таквогт, су обхожденш, да ихт, иредпоставл'1;на иластт, нити жели у званјго оставити, нити пакт, се такова доказателства налазе, помоћу кош би ихђ суду предати могла, са захтевомт,, да га премести на друго према обстолтелствама и вини манФ, ИЛИ равно М г )ЕсТО. (Наставиће се.)

УЗ НШУ ОЛИКУ. Овога нам пута млади наш цинкограФ Марко Иванишеви1г износи у слици одело девојачко у округу Београдском. Као што нас Милићевић у својој „Кнежевини Србији" уверава, то је одело већином рукотворина сељачких женскиња. Сукно оне тку, ваљари им га носе и ваљају у ваљарницама, у Сребрници и у Јасеници, а носле им га терзија кроји. Платно је њихово, само што купују предени памук. Боје су неке куповне а неке њихова мајсгорија. У пређапгње време имале су велике бротњаке а сад све иде бојаџији. Него има — вели дал>е Милићевић — особито у неким селима ближе Београда, доста и куповног на сељацима, и то њихово јавно мишљење не одобрава. Г Л А 0 Н И К. (Фонд дра Т»ор1>а НатошевиКа.) Приликом смрти дра Ђорђа Натошевића, а поводом тим, што се у нас одомаћује обичај, да, осим што употребљавамо венце и цвеће у другим свечаним приликама, полажемо скупоцене венце и на самртничке одре заслужних покојника наших, подигао је др. Лаза Станојевић, вредни председник срп. прав. Новосадске општине и управитељ овд. нар. ш&ола, у овдашњој општини глас против тога обичаја, као да смо га тек од странаца примили. Ако, до душе, обичај, да се мили покојници ките цвећем, није стран него и наш, свакако је дивна и племе-,, менита мисао, коју је др. Лаза Станојевић тим поводом, зачео, а та је: да се оснује фонд у спомен неумрлих заслуга дра Ђорђа Натошевића за школство наше српско, из којега ће се потпомагати српске вероисповедне школе и учитељи у сиромашним срп општинама Стеван В. Лоповић предложи у цркв. одбору, да се тај фонд оснује прилозима оснивачким, прилагачким и помагачким. А ванредна главна скупш гина Новосадске срп. цркв.-шко "ске оппггине 30. јулија донесе и нацрт усгава за тај фонд. По уставу том постаје и множи се фонд тај а) приносом оснивача у изнОсу од најмање 50 Фор., које оснивачи положе једном за свагда било на један пут било у оброцима од више година, б) приносом помагача у износу од најмање 5 Фор., које помагачи улажу годишње у благајну, в) ириносом прилагача у износу од најмање 1 Фор., које прилагачи прилажу годишње, г) даровима и завепггајима. Фонд је намењен: а) да годишњом потпором иотпомаже спромашне срп. право-

славие општине срп. митрополије, да исте својс вероисповедие народие школе уреде и одрже према ирописима закона, пгго посгоје, и б) да годишњом потпором потпомаже удовице и сирочад учител^а, који су деловали на срн. нар. вероисповедним школама. Фондом рукује срп. цркв.-школ. новосадска оиштина, а потпоре подељује по предлогу нар. цркв.-школск. савета. — То су најлепши сп^меници. Српски је народ показао у толико ирилика, да уме ценити заслуге својих великана, па не жали ни жргава, када се ишту од њега. Ко на оваки споменик приложи што, диже споменик једном човеку, који је, као пгго неко рече, за српске школе учинио иосле св. Саве највише добра; диже сноменик и себи, а к ор и с т и свом роду. (Нестор међу учитељима). Станимир Николић, учитељ из Врањева, слави о. г. педесет година свога учитељевања 1837. год. на Митров-дан дошао је у Врањево. Родио се 18.15. год. у Прњавору Крушедолу ; основне науке учиоје у манастиру Крушедолу код архимандрита Димитрија Крестића, а у Карловцих је свршио шест разреда гимназије и богословију, — препарандију доцније у Сомбору већ као народни учитељ. Колеге његове и ђаци спремају се, да му на Митров-дан ове године прославе дан педесетгодишњице. У месту има више иородица, где је деди, оцу и унуку био учитељ. У самом месту имаде до 5000 његових некад ученика. (Српски завод за глухо-иеме у Митровици) отворио је Радивој Поповић, учитељ глухо-немих, с дозволом високе земал>ске крал>. владе у Загребу. У школи тој учиће Поповић децу, која су лишена слуха и говора: читати, писати, и гласно говорити, и т. д. на српском језику. Толико још можемо јавиги, да уписивање траје до 1. окт. по новом, а целокупно издржавање детета стаје месечно 35 Фор. а. вр. Ко жели вите што дознати, нека се обрати на самога учитеља у Митровици. Ово је први и једини такав завод у Српству широм и попреко. А како је Поповић већ и успеха показао у своме знању, велику би задужбину учиниле бар имућније општине, када би га годишње потпомагале, те да и сиромашнија деца могу уживати благодати, која им је ускраћена. (Истраживања по Босии и Херцеговиии). Чигамо у „Србобрану": По налогу садање босанско-херцеговачке владе нутује сада по Босни и Херцеговини више стручњака и проФесора, који испитују природнине ових земаља. Једни истражују руде и стварају рудокопе, други обилазе и проу_