Stražilovo

670

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 42.

на н г 1;га, што е, као цензорг, — оне свинлрје или свинлрства допустјо. — Тако ћу му и писати. У н1;говои е дужности, недопуш,ати ништа сопћ-а 1зопо8 шогс8. Срећан ће бнти, ако га Митроиолитт. не устужи Полицаго Бечком'. — Лакомнсленни лгоди шкодигае об1цеи ползи, и собственом свом' нам']>реН110, гато е шгат' луђе. — Копнтарт, ми е послао оно возражеше свое подб тттломт. — ХЈЉег ЛУик'« \Уо1'4ег1јисћ &. И то ми се не допада! Бори се весма остроумно, учено, силно, ал' купно и весма грубо и безобразно, тако да се поредг X. —• каса и чести М — Мал' те нису ови Румш дали, да му грубо отговори. Копнтарт. игате мое мн'1;н1е. Л самв му обећао дати, док' скупимт. и други' ЈПтератора мн'Ен1л. 03НКТ. е славенсгаи, у смотрешго нашег' олтара и богослужеша — нама свлгаент., светт. езнкт. (поК те 1ап^еге), у смотрешт народие дичне лјтературе средство к' возвБ1гаен110 народа сербског' паче свпо каоол1чески Словена (0 ргаеаЈсИит е1; <1и1се Десив теит!) Сећате ли се она три пандура Доиоеева, како преваригае Старца, да сбацн лгнве сб леђа? — Таковн се морамо чувати — наипаче ако су странни — кадт. нам' гаде славенскш езнкт.. У по-

УЗ НАШУ ОЛИКУ. Данашњем броју на челу приказујемо читаоцима „Стражилова" лик часнога проте Панчевског а песника српског 15асе Живковића. Давно је већ и давно, како се његове красне песме певају по народу. Знаде зацело сваки Србин за његову сватовску песму „Одби се бисер грана" и за његово „Радо иде Србин у војнике." Од многих му превода са страних језика спомињемо само „Гњурача" Шилерова, који је Живковићу необично пошао за руком. Штета је, штосупротини радови растурени још по часописима, те „Орао" има право, што вели, да би издавачи српеких књига учинили заиста роду глас, кад би песничке производе Живковићеве издали у збирци. Г Л А 0 Н И К. (Прослава Вукове стогодишњице), која се имала одржати у овом месецу, одложена је 8а месец мај друге године. Као што смо дознали (пише „Одјек", бр. 103.), одбор је предложио и министар просвете је одобрио ово одлагање с тога, што још није свршено питање о преносу Вукових костију из Бечкога гробља. Осим овога главнога разлога одбор је предложио одлагање још и због тога, што се нема поузданости, да би се сви припремни послови, нарочито они за свечану представу у иозоришту, на време свршили, тако, да цела светковина достојно одговара великом слављенику. Међутим читамо у овостраним нашим листовима, да се по гдекојим нашим местима спремају нрославе за Митров дан о. г. Тако ће у Сенти читаоница српска да прослави тај дан с јавним предавањем о Вуку, које ће читати канд. проФ.

следн4м' Резултату свог' возражен1л правда Копнтарт. свое нам г ћрен1е. Онако ћемо се ст. нбимђ р1ш Ш1пи8 — согласити. — /Јвите мн Зјшл опетт, 0 Р г 1;чнику, и овом' опоменутомт. возраженш. СЈгналт, е кт, великом' рату. — Мотрите на впечатл г ћн1е, кое ће учинити Негаичево облвлеше. 11 му се весма радуемт,. Весма сте ми драго учинили, гато сте ми лвили, да стуиате у согозт, супружества. Срећно и дугов'1зчно у н'1шу пребнли! Да вам' принесе радости, ут г 1;хе, домаганиго срећу, кого суиружницн желити могу! Отпигаите ми скоро; можете ми послати писмо по н г 1;ком' Змеановичу, кои е одт, наст, рашго купш, и већт. доћи мора. — Онда ми пошлите па мои рачунх, или нек' Вам' таи Змеановичт. плати, ]. тесте оног' вел1н-папира. Ако узимате Р'Ј; чникђ , погалите ми по н'];му; вратићу га таки опетЂ. Поздравите Гдна Камбера. Остаемт. Вамт. у М. Шишатовцу 30. Јан. 1819. неизм'];ннни прЈлтелБ Л. М у га и ц к 1 и, а р х 1 м.

Миливој Лукачевић, и у вече са с^лом. — Ако, као што видимо, и не ће бити тај дан главне прославе оне у Србији, наша већа места с ове стране могу ипак прославити Митров дан, па би тако у мају могле све наше корпорације с ове стране бити многобројније заступљене у Београду. (Л1ита Јанковик Иоповић), потпредседник црквене општине у Вршцу, умрво је 26. септ. Оставио је све своје непокретно имање црквеној општини с тим, да његова жена ужива из овог добра, док је жива; а после њене смрти прелази у посед општини. Од прихода има се трошити на о д е л о с р пске сиромашне школске деце. Имање вреди, као што пишу „Застави" (бр. 148.), до 10.000 Фор. Покојник је био један од оно још за цело мало Срба, који је до смрти своје снивао о српској Војводини. (Његова Светост српски пагријарх Гермап Апђелић) даровао је, као што читамо по листовима, православној саборној цркви у Карловцима 1000 дуката, да се од интереса тога набавл>ају и оправљају црквене утвари за ту цркву; дао је Фонду за потпору свештеника и свештеничких удовица Карловачке архидијецезе 20.000 Фор.; и основао са 20.000 Фор. фонд за пензију по једном проФесору у Карловачкој гимназији, који мора бити неприкорног религијозноморалног и политичког владања, а свагдашњи митрополитпатријарх ће по својој савести одређивати, кад, ко и колико има уживати из Фонда тог. (Др. Милан Јовановић Ватут), одлични стручњак медички и књижевник, изабран је за проФесора хигијене и судске медицине на великој школи у Београду. (Ј К. Ајвазовски), славни сликар руски, славио је 8. о. м. у Петрограду педесетгодишњицу свог уметничког делања