Stražilovo

704

а писац вели, нема него две здраве руке и добру вољу (као што је то, хвала богу, и у наших кљижевника!) Ако се до 5. новембра не јави барем једна тисућа претплатника, не ће дело ни ући у штампу. Иначе ће већ почетком марта до године разаслати готов атлас својим претплатницима. — У чешком часопису Едварда Јелинека 81оуапзку гТзоппк написао јеРадован Кошутић расправу о X ајдук-Вељку. — Књижара Велимира Валожића у Београду издала је ово дана прву свеску прве књиге „Црних листова", збирке кривичних догађаја, коју је намерна да издаје у свескама дваред месечно. Уређиваће ту збирку Стева 11. Видаковић. У првој свесци има три преведене криминалне приповетке и једна оригинална под натписом „Крвава секира," у којој неки Бенвенуто — издавач у објави својој, данашњем нашем броју доданој, вели, да је то један од наших најодличнијих књижевника — баш занимљиво приповеда истинит догађај из сеоског живота, што се десио у Смедеревском округу у Србији. На неких местих додуше Бенвенуто тај иде и сувише у детаљне описивање као н. пр. на странама 24., 25., али је приповетка у целини исприповедана одиста вешто. На она три превода не бисмо имали шта друго приметити, до ли да су обичне, што рекли, „Мигкћа^еп", прилично невешто преведене. Ту видимо на страни 11. да се „учини претрес стана", на страни 74. „да учини извиђај" и на истој страни „чињен још један преглед стана удовичиног". Најпосле и то све што му драго, али баш не верујемо, да ће те Хартове и Темеове криминалне приче обогатити нашу књижевност и за колико, па ма и „интересовале ширу читалачку публику, тако исто и све наше лравнике, који се баве изучавањем криминалних случајева". — Појединој свесци „Црних листова", иена је 25 новчића а свака ће свеска бити васебна књига, јер ће се у свакој свесци довршити, што се у њој почне. На четврт године претплатна је цена 1 Фор. и 50 новчића. За нас овде шаље се претплата књижари браће Јовановића у Панчеву. — Мита Нешковић се решио, да од нове године покрене орган за педагошку књижевност под насловом Васпитач. У објави својој вели, да је рад, да српска школа стече ново гласило, у којем ће се расправљати стручна питања од трајније вредности, те ће се клонити свега, штогод је од локалног, споредног и прелазног значаја. Нешковић је рад да ти радови буду заданути идејом напретка, како би се „Васпитачу" помогло, да постане изравом савременог стања српске педагошке књижевности. Рад је тако да даде прилике и свакој радној снази од те струке, да своје искуство, резултате својих студија и опажања износи на јавност, користећи тако и другима, а нарочито педагошкој знаности. Расправљаће се у „Васпитачу" и дидактичко-методичка питања, али поглавито у виду исцрпљивијих расправа с нарочитим обзиром на главна им начела. Љст ће излазити првог дана сваког месеца у брошираним свескама од два табака обичне осмине. Годишња ће му цена бити 3 Форинта. Писма и новце треба слати уреднику у Навловце у Срем, преко Ирига.

Б Р. 44.

— Пријатељ наш Косто Кулигаић, гимн. професор у Котору, замолио нас је, да саопштимо ову белешку и препоруку његову: Течајем прошле и почетком ове гаколске године издани су ови атласи за хрватске средње школе: 1. Коиепоу бкоШа а41ав (аустро-угарске монархије), ћгуа^зИ рпгесИо А. БоћгИоу!! 5 , гаупа(;е1ј с. к (Јгхаупе уеНке ^тпагуе и Кокоги. ТЈ Веби 1887. ?Гак1а(1а Ес1иаг<1а Но1ге1а. "2. АИач аписјип.ч. 111к1опј*ко §еоо;га&к1 8ко1бк1 а11а.ч оЛ Е. У7. 8сћићегка, за (;ек51от, којг оћјабпјије ројесНпе каг1;е. 2а ћгуа4аке зко1е иДеа^о А. СоћгИоуЈб. Вос. Е<1иаг(1 Нб1ге1. 1887. 8. Когепоу кео<;та('хк1 а(;1ав га 8ге(1пје 8ко1е, 8а ћгуа^вкћп паикоупгт јегјкот, рпгесИо Ау§:и8*1П 1)оћг11оу16 иг геујгуи Ига Ре1га МеЉоу1(5а, рго&бога па 8уеибШб1;ц и 2а§гоћи. ХЈ Веси. Хак1а(1а Е<1иаг(1а Нб1ге1а 1887. Овом последњем, који је у тврде корице увезан, цена је 3 Форинта, а прва два су броширана и првом је цена 1 Фор., а другом 90 новчића. Кад се узме у обзир, да је екроз педагогично, да ђаци уче из књига писаних на материнском језику, мора се препоручити свима родољубима, да настоје, да се уклоне сви атласи написани језиком немачким, талијанским, те да се замену овима. На књижевном пољу и у гаколи треба да постоји строга толеранција, а особито кад се тиче добрих школских књига. Унраво код Срба и Хрвата морао би постојати неки реципроцитет. Срби треба да усвоје што је добр.о од Хрвата, а Хрвати од Срба. Уз то и ауктори као Козен и Шуберт најбоље нам јамче, да су ови атласи изврсни; зато препоручујем најтоплије, да ови атласи продру у српске школе, кад их на српском језику још овакових нико не издаде. Ови се атласи могу добити и директно од накладе Едуарда Хелцела у Бечу. АФ0РИ0МИ. (Источних народа.) Ако Господ неће градити дома, увалуд се муче, који га граде; ако неће Господ чувати града, уаалуд не спава стражар. (Псалми Давидови.) Колико је боље тећи мудрост него влато, и тећи разум колико је ленше него сребро! (Приче Соломунове.) Охолост долази пред погибао, и попосит дух пред пропаст. (Приче Соломунове.) Дигнеш ли се са ниска положаја на високо место, не заборављај на доброчинства, која си примио, нити се сећај претрпљених неправда. (Кинеска изрека.) Срце је као дете: шта жели, томе се и нада. (Турска пословица.) Ни најпростију игру не можега знати без учења, а хоћега без икаква труда да се научига врлини. (Менг-Тчај.) Занемариш ли васпитање своје кћери, осрамотићеш своју породицу а онесрећити кућу, у коју она ваља да ступи. (Кинеска изрека.) Живот је као оган,, који почиње с димом а свршује се с пепелом. (Арапска узречица.)

СТРАЖИЛОВО

САДРЖАЈ: Наја. Приповеда Ксавер Шандор Ђалски. (Свршетак.) — Бркови. (Арањ.) Превео Д. Д. — Бура у заветрини. Новела из словачкога живота. (Наставак.) — Сунце и његова својства. (Наставак.) — Књижевност. ОћНс1 ћгуа(:8ко^а јегЈка, га згеЉ)је 8ко1е парјвао Мјгко В1укоу1с. Оцена Јована Живановића. — Листак. Писма Лукијана. Мугаицког Ђорђу Магарашевићу. IV. — Ковчежић. Уз нагау слику. (Светозар Вајански, књижевник словачки.) — Гласник. — Позориште и уметност. — Књижевне белешке. — Афориеми. „СТРАЖИЛОВО" ивлази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИБА У Н. САДУ.