Stražilovo

736

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 46.

приме за те књиге за народ, награђују се по штампаном табаку, и то: преводи или прераде највише до 12 Фор., а оригинали највише до 20 Фор. Дајући то иашем књижевном свету по ново на знање, позивају се сви књижевници српски, којима је до народног и просветног напретка стало, да умним радом својим потпомогну Матицу у издавању тих књига за народ". — У „Бранику" (бр. 128.—130.) изашао је превод приповетке: „Шумарева ћерка" од П. К. Розегера. Превео је Ј. В. Ђурђовић. — 0 Црној Гори доста је писано, али то је тако растурено, да врло мало знамо, ко је што писао и где је што штампано. То је дало повода Марку Драговићу, проФесору на Цетињу, па је још лане у ,.Гласу Црногорца" прикупио и штампао неке податке за библиограФију о Црној Гори. Од тог времена, вели, прикупља, гдегод је шта могао. У овај пар налази се у Загребу у библиотеци свеучилишној и академијској, оданде ће у Нови Сад и у Београд. Кад прикупи, што више узможе назива, издаће књигу: БиблиограФију Црне Г о р е. По позиавање литературе о Црној Гори биће ова књига велика олакшица и неоцењена корист. Драговић позива већ на нретплату на ту књигу и ставља цену од 1 Фор. а. вр., ако и не зна, колико ће велика књига бити. До величине. није ни стало, јер јој је вредност и тако велика. Претплату ваља слати Марку Драговићу у Загреб (Домобранска улица, бр. 4., II. кат). — Милан А. Павловић и Живко Јовановић израдили су и у штампу дали: Српско-Француски речник. Цена нрве свеске, која ће изнети преко 30 табака, у фино енглеском повезу, јесте 4*50 динара, а за претплатнике 3 динара. Претплата траје још до 10 новембра о. г. Скупљачима једанаеста књига за уздарје. (Молимо овом приликом издаваче прекосавске, да се осврну и на нас с ове стрзне, те да означују цену својим издањима и у аустр. вредности, као што неки и раде.) — У најкраћем року, јав.ва „Радикал", изаћи ће из штампе ново дело: Слике и карактери из српског д р у ш т в а. „Цел је овом делу, да читатеља обогати познавањем људи и друштвених прилика, у којима живи. Дело је рађено објективно и с пуно непристрасности". Крвига ће изнети 6—7 штампаних табака. Цена 00 пара динарских. Скупљачима 1 комад за труд на 10 књига. Књижарима обичан рабат. Претплату прима и уредништво „Радикала".

Ч1ТУЛ.А, Из јутра 17. окт. о. г. умрво је у крилу своје породице у Берлину Густав Роберт Кирхоф, један од највећих испитивача природе свију векова. Био је до дупге у последње време болешљив, патио је од нервозне главобоље; зато није ни могао више држати предавања на универзитету ; но ипак нико није мислио, да ће тако брзо свршити. Било му је тек 63 г. КирхоФ се родио у Кенигсбергу у Пруској 12. марта 1824 год. Тамо је учио математику од 1842. почевши, и Физику од чувеног Физичара Ф. Најмана. Кад је свршио започете науке,

пресели се у Берлин, и ту почне на универзитету предавати математску Физику. Наскоро буде позван за ванрвдног проФесора у Вратиславу па се том позиву и одазове. Ту се упозна са кемичарем Бунзеном, који му је помагао у разрађивању спектралне анализе. Затим је отишао у Хајделберг. Знаменити научни послови, који су му разнели име по свом ученом и неученом свету, израдио је у тој лепој вароши на реци Некару. Двадесет је година пробавио КирхоФ у Хајделбергу, и кад су га по том позвали за проФесора у Берлин, тешко се на то решио. — О ускрсу 1875. прими се својих нових звања у Берлину: ту је био академичар, директор сунчарнице и проФесор математ. Физике. Никад пре тога није била тако сјајно заступљена Физикална наука на Берлинском универзитету. Д о в е, оснивач научне метеорологије, био је још свеж и предавач у пуним дворанама; а и Хелмхолц је још год. 1871. дошао на универзитет Берлински за проФесора. КирхоФ је своја предавања почео са катоптриком и диоптриком; у дворану се силом улазило. Сваки је хтео откривача спектралне анализе да чује или бар да види. И после су му увек биле дворане пуне слушалаца. Био је слабе телесне грађе ; но нежне црте и оштро око издавало је испитивача. Као учитељ био је особит. Предавања су му била ремек и обликом и садржином, израђена до најситније ситнице. Биојељубазан и према својим најмлађим ученицима. Зато су га сви волели, који су с њим посла имали. Без сумње је био најомиљенији учитељ на читавом Берлинском универзитету. Научни послови његови тичу се свију делова Физике и од основног су значаја. Није много написао. Две не бог зна како дебеле књиге у осмини, то је све. Ту су штампане његове скупљене расправе, механика, његов ректорски говор о смеровима природних наука. Светски глас стекао је КирхоФ тиме, што је открио спектралну анализу. Он је наиме помоћу својег научног правила, да је емисија једнака апсорпцији, изнашао, како да се протумаче загонетне ФраунхоФерове линије у сунчаном спектруму. Тиме је присилио сунчани зрак, да сам приповеда, како је тамо на сунцу и чак на границама система наших звезда стајаћица. Тим откровењем отворен је нов свет. Спектроскоп, апарат, који одгонењује тајне зрака светлости, чини, да на најфинији начин можемо да испитујемо материју. КирхоФ је међу осталим могао својим инструментом да изнађе 300 оооо милиграма паре натријумове. С том новом методом изнашао већ КирхоФ и Бунзен неколико нових елемената, цезијум и рубидијум, за које се пре није могло дознати кемијском аиализом. Затимјетако пронађено још много што шта. У кратко, КирхоФ је откривши спектралну анализу обогатио све гране природне науке и технике и отворио је поље за нове проналаске, који се данас не могу ни слутити. Други његов важан посао јесте о гранању електричних струја. То, што је у томе обзиру изнашао, познато је под именом КирхоФљеви закоии. Даљи његови послови у науци тичу се: теорије еластичности, математског тумачења Хладнијевих Фигура, механичне теорије топлоте, спровађања топлоте, теорије магнетизма, и т. д. На овом месту није могуће и изређати само неизмерно богатство КирхоФљевих испитивања! КирхоФ је био краљ у науци и као такав се од нас утајао. А. М. М.

САДРЖАЈ: Мој бата. Црта из сеоскога живота. Написао П. Адамов. — По прољетној . . . Песма Владимира Тројановића. Бура у заветрини. (Наставак) — О кнезу Л!азару. (Наставак.) — Бранич српскога језика. — На чашу пива. Од М. Петровића. — Ковчежић. Гласник. — Позориште и уметност. — Књижевне белешке. — Читуља. „СТРАЖИЛОВО" ивлази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на но јод., 1 ф . 25 п. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.