Stražilovo

Б р . 52.

Долазио у село и иеки Јефта Ижичић. Допао се чича-Мији, иа га позвао и на ручак. Био тамо на ручку и Жива ешкут, па га и ои хвали, како је врло научен. „Што тај има", вели, „јестество, није него, кад запоји многаја љета, мислиш, отпада леп од куће. Па што ти наздравља, знаш, све намешта, па сваком лепо каже. Та, нема га у свој вармеђи!" Истина, тај је учитељ био тек пре два дана. И чича Мија је јуче почео људима о њему говорити, али ако се у скупштини заузме, (јер узми само, чича Мија је уважен човек, био је стражмештар у граници), онда је врло сумњиво. Може се још који из грк-Лукина табора оцепити, јер овог учитеља зна, чуо га је. И грк Лука се није преварио. Кад је видео, како чича Мија у ходнику ради за свог кандидата, чисто је као дошао изван себе од чуда, па и оно звонце не звони му као до сад, већ некако друкчије. Скупштина се започела. Поп Аћим не ће да седне на своје место до грк-Луке, већ сео међу људе. Но пре него што се приступило избору учитеља, решавала је скупштина друге ствари. .. Тако, поп Аћим тражи, да му се покрије штала, јер се таван од кише почео рушити. На то је устао Јефта каплар и рекао: „Пошто црквена општина нема толико новаца, да може покрити попи шталу, то он предлаже, да се замоли политична општина, да из фонда за просветне цели одреди извесну суму новаца." Против тог предлога устао је кнез. Поп Аћим ћути, јер зна, ако му се тако не оправи, друкче ће ићи тешко. Грк Лука опет не ће ни речи да зуцне, како се не би замерио кому. Кнез није успео, јер му Јефта одговори, да су тај фонд основали граничари, па га могу и тропшти на што хоће. Из тог фонда је назидала нолитична општина нотарошу стан, па може и попи шталу оправити ... ГГредлог буде примљен. После тога устане Неша тутор и рече, како му је пре у одбору пребацио Јефта, да много троши на зејтин, а он је сад ухватио црквењака, где умаче хлеб у кандило. У први мах се чуо глас, да га треба отпустити, али се после изроди жестока препирка, да се није ништа разумело. Грк Лука удари у звонце, па звони и звони. На послетку пође и викати, да одлаже скупштину на пет минута. Али све узалуд! Тек се у неке умире и сложе у томе, да му за

821

сад опросте, а ако би се још који пут ухватио ма у чему, да, се отпусти, ие гледајући на то. што је служио цара и војевао четрдесет осме .. . Било је још и више предмета, па се после приступило избору. Грк Лука не зна, шта да ради. Гледи, како ће да пропадне сав његов труд, а не може ништа. Хоће да рекне нешто чича-Мији, кад се почео овај препирати с поп-Аћимом о кандидацији, али као да му нешто засело у грлу. Само гриска усне и чешка се по ћелавој глави. И столица под њим као да целе седнице игра, па се сваки час намешта. Поп Аћим је са свим противан Јефти Ижичићу, јер у стечају стоји, да првенство имају они, који су у Сомбору свршили учитељску школу, а Јефта Ижичић не знаш је л' гдегод што и свршио. Истина, да је он, кад је оно изишла наредба, да таки учитељи имају накнадно у Сомбору полагати испит о учитељској способности, положио испит, али од њега има много бољих. Поп Аћим је још додао, да он познаје неколико њих од старијих учитеља, који су на препоруку протину постали од црквењака учитељи, и добили дипломе из Панчева. Чича Мија одговори попу, да он не може допустити, да су бољи они, који су у Сомбору свршили, од оних, што су за време границе. Он зна, јер је ишао у „математику", а био је и стражмештар. У свему је друкче било, па и у школи. Сад на испит дође прота и неколико људи. Па човек се и не окрене као што треба, а испит већ готов. Али онда су на испит долазила господа. Никад није сад боље, него што је било у граници! Неки одобравају поп-Аћиму, а неки чича-Мији. Кад видео грк Лука, како се чича Мија упео, и да му већ многи одобравају, од чуда и не пази, шта ко говори. Бацио се у крунне мисли. Шта ће и како ће? Још док оде кући, па га дочека Перса! А овамо јој се хвалио, како добро стоје, само да се не брине. Ето, како добро стоје! Његов ће кандидат да иропадне. Он, грк Лука, који при посланичким изборима, и уз пркос свима претњама и мајсторијама уме да осоколи своје сељаке, те да одлуче избор, сад се сплео, кад нема ни солгабирова, ни комесара, ни жандара. Да, ал онда је уз њега и чича Мија, а сад му чича Мија окренуо леђа. Спопао га зној. Крупна капља зноја скотрља му се с чела. Тргао се. Нешто му севну кроз главу. Куд оде јуне, нек иде и уже. Док се поп Аћим и чича Мија препиру, шапну он нешто Јефти каплару иа ухо. Кад дошло на ред гласање, великом већином би изабран Милоје Симић. Грк Лука је сјајно одржао реч. . . Госпоја Перса се није љутила, кад је то вече