Stražilovo

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 2.

Бенедиксов „Пркос" у посрби покојног Јована Андрејевића а са познатом иријатном музиком покојног Аксентија Максимовића; 3. о. м. опет је, дакле по четврти пут, изнесен био „Пут око земље за осамдесет дана" ; као претпоследња представа давана је 4. о. м. стара Скрибова „Чаша воде" а за поеледњу представу и уједно корисницу свију чланова позоришне дружине одредила је била управа занимљиву новину за нас овде, за наше прилике удешену Доницетијеву „Ба Д- , §;На <1е1 ге^шеп^о", у којој је у насловној улози Милка Максимовићева имала прилике засведочити, да је свој лепи дар за приказивање живахних девојана за ово годину дана обилно развила, а доказала је уједно, да би и у лепом певању кадра била подобро коракнути напред, кад би и ту свој дар постепено развијала те не би ирецењивала своју снагу; за вратоломне каденце и Фијоритуре у романци другога чина још је глас Милке Максимовићеве и сувише нешколован те крт, а да је у опште још једнако слаб, видило се јасно већ по том, што је ексекутовање лепе т. зв. антре-песме у првом чину прошло без и најмањег еФекта. Гледаћемо у идућем броју коју више да рекнемо о целој минулој сезони позоришној па ћемо међу осталим онда прецизније исказати своје мишљење и о певачким сиособностима те младе наше глумице, која се са одиста похвалном ревношћу дала на то, да се образује за ваљану певачицу, каква би нам у овим мизерним околностима требала као кора хлеба. За овај мах само још јављамо, да је позоришна дружина одавде отишла у Сомбор, где ће се бавити једно два месеца дана. КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ, — Из „Јавора" од прошле године прештампане су у засебну књигу Слике из хрватског приморја, што их ]е као кажипут запутовање у приморје здравима и болеснима написао проФ. Мита Петровић. — Добили смо једва једаред Песме Војислава Ј. Илијћа, које смо већ давно огласили били, да ће изаћи. 0 дивоти самих песама Војислављевих не желимо овом приликом говорити, — велика већина их је позната читаоцима нашега листа, — примећујемо само, да су заслужиле куд и камо угледније издање, но што је ово. Каква је то артија, саклони боже! — Дошао нам је наставак Кар ић е в е „С р б иј е" (стр. 224.—448.'. Овде је реч о просветном, моралном и привредном стању. Што рекосмо за то дело, кад му у 50. броју листа нашег приказасмо почетак, то код наставка сад само можемо поновити : препоручујемо га свима и свакоме — Књижара браће М. Поповића откупила је приче нашег сарадника С и м а Матавуља те ће их отштампати у засебну збирку, којој ће бити натпис „И з Ц р н е Г о р е и II р и мо р ј а". — Читамо у „Срп. листу" : Новом годином 1888. почеће излазити у Фијоренцији у Италији нов књижевни часопис: „Сувремена смотра (Е1у181:а Соп1зешрогапеа)", којем ће главна задаћа бити, да талијанској публици приказује ода-

бране плодове туђих књижевности, особито словенских. Новоме листу је на челу познати научењак Анђело де Губернатис, бивши уредник часогшса: „Међународне смотре (Кеуие 1п1:егпа1лопа1е)" и сачинител,: „Међународног речника (В1с1)тппа1ге 1п1}егпа1лопа1 (1ез Еспуатз (Зи јоцг)". Као што дознајемо из једног приватног писма истог проФ. Губернатиса, нови лист ће се бавити опширно и с р и с к о м књижевношћу, о којој ће га извештавати, на позив самог уредништва, наш иријатељ и сарадник „Стражилова" Марко Цар, који је том листу већ уступио један део своје расправе о Вуку и нашим народним песмама. Радујемо се овом новом иотхвату врлога де Губернатиса, који је у својој „Међународној смотри" с великом симпатијом пратио развитак словенских књижевности, а особито српске, о којој га је у своје време извештавао напг чувени књижевник Стојан Новаковић.

Ч1ТУЛ.А, -|- Ђорђе Ма.лети| 1 .

На појутарје нове године отишао је богу на истину ветеран књижевник српски Ђорђе Мадетић, који је преко пуних педесет година вредно и истрајно радио на просветном напретку свог народа, приносећи на олтар просвете српеке сваку жртву, која се од ваљана човека и родољуба само захтеваги може. Малетић је радио и урадио врло много као наставник а као књижевник је својим радом извојевао себи сигурно место у историји српске књижевности. Књижевни му је рад доста многостран и обилан те се не даје прегледати и оценити тек у неколико потеза. За то је нужна засебна студија, а „Стражилово", којем је покојни Малетић преклањске године указао љубав, уступивши му своје примедбе на иконе Ђорђа Крстића, радо је, да се одужи врсном покојнику тим, што ће у току ове године донети опширнију монограФИЈу о књижевном раду његову. А и дотле му из дубине душе ваиије: Слава ти! Илвја Беара, гимн. професор на Цетињу, научно.образован и ванредно ваљан и смеран трудбеник, поболевши умно задао је сам себи смрт други дан Божића, Задарски „Српски Лист" и Цетињски „Глас Цриогорца" не могу доста да се нахвале прекрасних особина тога покојника, који је заслужио, да га оплаче свагш Србин, ком је на срцу просвета српског народа те уме ценити и уважавати ваљане и скромне умне раднике. Велимир Валожић, један од најстаријих српских књижара, умрво је 27. дец. пр. год. у Београду у својој 76. год. Родио се у Љутомишлу у Чешкој. У Прагу је свршио ниже и више школе. Дошавши у Београд, прими књижарску радњу од Милоша Поповића. Исту је држао пуне 42 године. За то се време поштено одужио својој новој отаџбини Србији, где је дуго времена био једини књижар. Покојник је био поштована личност и доста образован човек. Лака му земља!

САДРЖАЈ: Љубан. Слика из сеоскога живота у Србији. Написао Јанко М. Веселиновић. — Жудња. (Нарциса Жмиховска.) Превео Рајко. — Дух времена сад је таки! II. — Језик у Гундулићеву „Осману". (Наставак.) — 0 кнезу Лазару. ^Наставак.) — Бранич српскога језика Пише Јован Живановић. — Ковчежић. Гласник. — Позориште и уметност. — Књижевне белешке. — Читуља. „СТРАЖИЛ.ОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.