Stražilovo

СТРАЖИЛОВО

Б р. 5.

предње згоде за науке љета бо ти још не дају. — II., 35. И ки је она јад и смећу и ћутјела и поднила, чим на старцу свим мрзеЛу драга је млада промијенила. — VIII., 310. Али ко се њој затиме иобјегуЛа душа врати, кличе гласом жалосниме у ови начин наридати. — VIII., 675. Белећ: „Царе свемогући, прости, ако роб твој смије открит страшни плам горуЛи, ки око главе тве се вије. — XVI., 380. Непријатеља мучеЛега бој се, кад те части одвише; сад те пен>е, да из впшега дубље пак те сатарише. — XVIII., 640.

За партипип ргаеа. ас!;. Г. иаставак је у старом словенском г>ш, н. п]).: рект>, ген. јед.: (к:км11д; 1мет1., ген. јед.: нлеттлпа; пнса-в-%, ген једн.: ццсл-в Т.Ш-Д. Глаголима, дакле, којима се основа инфинитивна свршује на сугласно, додаје се наставак тога партиципа непосредно на основу. А глаголима, којима се инфинитивна основа свршује на вокал, умеће се в ради зева између насгавка и основе. Али у српском језику од шеснаестога века почеше се ио аналогији

V., 275.

глаголи с инфинитивном основом на сугласно мешати са глаголима пете врсте с основом на вокал а, те тако почеше се употребљавати облици рекав, рекавши, плетав, ллетавши по аналогији писав, писавши. У Гундулићеву »0сману« долазе старински партиципи не изједначени с облицима пете врсте: Зачу млад цар од источи подунавску заточницу, и на коња тај час скочи вазпм копје у десницу. И у то из воде хрло искаче, и узам рухо на се меће, самом сабљом међу маче усрнути справна је веће. — IX., 465. Ово изрекши, ван измуца свијем велику једну греду, и на ударац ње да пуца мир, навали ш њом у иједу. — XVIII., 335. Тим ко војска ових има, вазам сабље у деснице, погуби их ирид вратима од цареве коњушнице. — XIX., 790. Ово рекши, сјемо тамо свуд удрише по сарају : „Цар Мустафа, знат имамо, гди је!" Вапит не пристају. — XIX., 815. Викну, дошад сред јунака, кијех Османа пратит стави; „заповијед је царска така, да се ови пас задави." — XX., 315. (Свршиће се.)

ЛИСТАК ИЗ ИСТОРИЈЕ ВАСПИТАЊА. ГОВОРИО У ГИМНАЗИСКОЈ ДВОРАИИ У НОВОМЕ САДУ О СВ. САВИ 0. Г. андрија м матик.

На све стране, где се српски збори, пева се данас и слави спомен св. Сави, нрвом српском просветитељу и учитељу. Слави га и црква и школа, јер је био поборник васпитања и наставе школом и црквом. И зато га је благодарни српски народ назвао својим ирвим просветитељем и учитељем. Што је св. Сава у далекој прошлости смишљао и према тадањим приликама и изводио, то се данас јога у већој мери ради: око васпитања и наставе свак се живи данас брине, јер се људи уверили, да су васнитање и настава важна полуга за унапређење и појединаца и појединих народа па дакле и читавог људства. У овој прилици, као што је данашња, где се слави спомен св. Сави, првом српском поборнику просвете и напретка, мислим, да ће бити умесно

преврнути који лист у историЈИ о васпитању и настави, да видимо, како су поједини људи и народи, у разна времена, мислили о васпитању и настави, јер се из тог даје извући лепа поука за будућност. Најодличнији људи, које нам је историја забележила, бавили се с тим питањем. Државници и песници, философи и богослови свију народа мислили су и радили на васпитању и настави. Наравно, да је у томе сваки своје мисли мислио. Јер што човек сам јесте, што сам мисли и осећа, хтеће и иће за тим, да то и изван себе оствари. Човек ништа друго не може дати своме сабрату човеку, него само оно, што сам има, пгго је његов живот и његова битност. Човек ће упућивати своје млађе само онако и 110 оним начелима, за која држи, да се по-