Stražilovo

96

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 6.

Претресати погрешке у Пантиним историјским расправама пак, то се не зове нападати на г. Панту и грдити Нанту. Истина да сам неколико пута у љутини назвао г. Панту Бугарином и Турчином, али ја прву реч употребљавам и узимам у оном смислу, у којем је њу употребио г. Панта у српској историји и у Чеславу и по томе она не садржи у себи никакву погрду. Друго би било, да сам ја назвао г. Панту „Влгарином", али ја тако никад не назвах г. Нанту већ просто Бугарином. Исто тако кад у љутини назовем Панту Турчином, не мислим, да је он прави сунећени Турчин, већ да је само хришћанин, који је задржао или доцније усвојио нешто од турских нарави и од турског погледа на овај свет. Што се напослетку умировљења Пантиног тиче, то при свем том што је г. Панта давно и давно и потпуно заслужио, да се у мир стави, — ш <1еп тоМкегИеп1еп Вићеа^апс! — не верујем, да ће г. Григорије Гршић имати толико моћи и уплива, да г. Панту оправи у „суво грожђе". Та није ли тек пре неколико дана

исти г. Панта свечано проглашен за академика у Београду, и није ли г. Чедомиљ Мијатовић том приликом нагласио, да ће г. Панта Срећковић, „наш славни историк", читати своју историјску студију о Константину (Теху) — и кад је г. Панта прочитао одабрана места из те своје студије, да је исти г. Ч. Мијатовић врло ласкаво хвалио ту студију „слављеника" г. Панте и огласио „слављеника" г. Панту за српског академика. А знаш ли ти, Србине брате и српски сине, каква је та студија, којом је г. Панта стекао име и права академика и коју је г. Мијатовић онако похваљивао и уздизао? Та то је она иста расправа „Константин, син Тихов" коју је жалосни тај српски академик год. 1883. поднео књижевном одбору Матице Српске у Новом Саду и у којој је он доказивао, да је Константин, син Тихов цар Бугарски од г. 1259.—1277. главом наш краљ Владислав, сип Стефана Првовенчанога краља, по народном Тихомиља (Тиха). (Наставиће се.)

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ. — Изашла је прва свеска „Н о в о г васпитача", органа за педагошку књизкевност, који уређује и издаје М и т а Н е ш к о в и ћ. На челу тој свес.ци почета је врло занимљива педагошка расправа под натписом „В а с п и т н а зрна у Његошевој иојезији. Уз свеску је додан и књижевни преглед — као оно КпЈ12еупа зто1:га уз КаргеДак — те су ту оцењене Батутове две поуке о човечјем телу, животу и здрављу и Мате Косовца расправа „Српска народна школа". — Радивој Поповић, учитељ глувонемих из Митровице, нревео је историску драму Француза Ж. Н. Буја нод натписом „Глувонеми или 0 п а т д е л' Е п е" и наменио је чист приход тог превода штампању буквара за глувонеме. Делу ће бити цена 50 новчића. — Емил Пајдак, који је пре негде огласио, да је накан да издаје зборник забавних дела, јавља сад, да је од те намере одус.тао, него се решио, да у месечним свескама изда збирку најодабранијих приповедака и романа словенских књизкевности и „на тај начин да затвори врата свима несланим причама и накарадама стране књижевности. Прва свеска те т. зв. Словенске библијотеке изаћи ће још овог месеца. Годишња иретплата је 4 Фор. 20 новч. а дућанска цена по свесци 50 новчића.

— У У1епси читамо, да је хрватски песниџ И в а н Л еп у ш и ћ, народни учител, у Сарајеву, намислио издати збирку својих песама, које је до сад саопштио у Узепси, 8токп и но другим листовима. У збирци ће бити и песама, које још нису угледале света. Наслов збирци биће „Песнички п р в е н ц и." Књига ће изнети до 12 штампаних табака а стајаће 1 Фор. а. вр. — 2. број Кнјггеупе 8то4ге доноси реФерат о расправи Стојана Новаковића под натписом „Пронијари и баштини, ци", која је саопштена у првом Гласу српске краљевске академије. Даље има у том броју и реферат о путопису Мите Петровића „Слике из хрватског приморја", што су пре штампане из „Јавора" лањске године. „Међу књижевним вестима има у том броју много лепа и занимљива, само нам је дошло чудпо, што КгфГеупа кгпо1:га о тако важном делу, као што је Милићевићев Поменик знаменитих људи у српскога народа новијег доба реФерује од речи до речи онако, како с.мо ми то учинили у 1. броју нашег листа о. г. Промењене су до душе две три речи, да се ваљда „Власи не сете", али је у ствари једно те исто. Ма нам се и замерило, износимо то, јер држимо, да КпЈЧгеупа 8то(;га, која излази једаред на месец, доспе и сама прочитати тако важну књигу те може о њој донети и самосталан суд. А кад већ не доспе те и маказе имају посла а оно је, рекли бисмо, ред назначити, одакле је исечено.

САДРЖАЈ : Једном пријатељу. Песма Вл. М. Јовановића. — Дух времена сад је таки! VI. — Божић у прогонству. (Свршетак.) — Језик у Гундулићеву „Осману". — Црте из Дубровачке књижевности. II. ;— О кнезу Лазару. (Наставак.) — Ковчежић. Књижевне белешке. „СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 ф . 50 н. на по год., 1 ф . 25 н. на четврт год. — За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 ф . на годину. — Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. — За Србију прима претплату књижара В. Валожића у Београду.

СРНСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.