Stražilovo

138

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 9.

Впсћзоп кпаМегп, гБе Капопеп Лгбћпеп ТЈпс1 тапп ћбг<; (1ег НеМеп КиС ег(;бпеп: „ЕНе1;, 8егћеп, еГ1о1; ги с1еп Зсћаагеп, Жо <1ег Нећпа!; 8<;ок ип<1 ХЈег 81с11 раагеп, 1)епп сће РеЈпЛе с1гоћ'п Ап Аез Наизез 8сћт41е всћоп! Аи1 с1ет ЕеИ (1ег Ећге, "У^о сће Не1с1еп в!;егћеп, РДиске); еисћ сће В1итеи, ЛУе1сће П1е уегЛегћеп. ХЈпс! 80 1ап§е то <1еи Агт посћ коппеп гићгеп, Л'\Пгс1 с1ег Еетс! сће зсћ^егв^е (Јиа1 ип«1 Рет тегзригеп, Вепп с1ег 8егће 8{;ећ(; ћегећ Аи! 7 <1ег Неггвсћега Ки1: „ Хит бггећ!" Ове две три песмице, што их ето приказасмо, држимо биће довољно, да покажу, којом и каквом вештином у преводу располаже г. Манојловић и колико нам још у даљем свом уса вршавању на овом пољу обећаје. Да добар пре-

вод није лак посао, то ће сваки знати, али знаће сваки и то, да преводилац има скоро више посла него и сам аутор. Старина Гелерт лепо је рекао : »Е гп 1Ј е 1) е г 8 е 12 е г, с1ег и п I ег (1 ег 1;ан 1 вел п ег РШсћ1еп ш'сћ! егНе^еп, <1ег зејп Ог1§1па1 п1сћ! всћ^асћеп \уШ, ћа1; ђе1паће тећг ги 1ћпп, а1в <1ег Аи 1 ог зеНое! §ећаМ ћа<;, ип(1 ег уеггПеп! \уеИ тећг Еићт, а 18 тап 1 ћт 1 п8§ете 1 п гиеНћеПеп р П е § 1.« Нека је преводиоцу част и хвала на лепој љубави и неуморноме труду, који је ноказао, пресађујући наше народне и лирске несме у туђу књижевност, а тиме уједно показао и то, да се у страном и великом свету и наш малени народ у својој уметничкој књижевности има чиме понети и подичити. Хвала му искрена, Бог му и добра воља и даље номогла!

0 КНЕЗУ ЛАЗАРУ. РАСПРАВЉА И. РУВАРАЦ.

(Наставак.)

„Кад је пукла зора — тако гласи приповест Нешријева о разређењу војске — заповеди султан Мурат, да се удари у бубњеве и да се заоре трубе и свирале и таламбаси те да се дижу јунаци и војници. У средину војске стави се султан Мурат, старији син му Бајазит на десно а Јакуб Челебија на лево крило. Уз Вајазита био је Гази Евренос на десном а уз Челебију Јакуба Ејне-бег субаша на левом крилу. Осим ових помиње Нешрија још Саруџу пашу, заповедника пешачког (јајабашу) и Курда, главу (агу) азапа, Шахинбега Јакимбега, Србнна Хамзу и друге војводе, којима су имена у немачким преводима испорчена; а за ђаурску војску вели Негарија, да је у њој било осим других 300.000 оклонника на добрим коњма, да је у центруму заповедао дес.пот Лазар а зет његов Вуковић :'\\'и1ио»;ћ1и! место Вук — и унук (Вернауер каже — зеш ЕЉт ЛУи1ко§ћ1и ипс! шп Епке/, а у Левенклаву пише: „8етет Тосћ1егтапп <1ет Уи1со, затпП етет ап<1егп ВћЉтептапсћеп) на десном, а босански краљ са јога неким на левом крилу („1)еп Кош§ аизе Вогпа, аатрј; зетет 8оћп Јипсћ, ос1ег Јит, луе1сћев во У1е1 а1з Јоћапп, ћа± ег (Бевро!; Еаиаг) <1ет Кг1е§8уо1ск гиг ћпкеп 8еће Шг§'е8е1;21;, стоји у Левенклаву, а у Вернауеровом преводу: „Јип<1 0§-ћ1и (Јоаппев) Ш1(; с1ет Коп1§е уоп Во8П1еп (каш) аи! <110 ћпке 8е1|;е" и још је ту на стр. 75. приметио под *) Берцауер: „&ићег 8. 41. 2. 8. <1ег <1еи1;8сћеп СћегзеЈ;-

гип§ 181; аисћ ЈипЛ тлх 1езеп в1л1;1; Т УогпА. а ) Френке, Влахе, Арнауте, Угре, Чехе и Вугаре разреди — Лазар — у обадва крила, Кад се војске судариле, ђаури деснога крила потисну лево турско крило и победе цело то крило. Кад то Бајазит на десној страни спази, полети као муња и удари силно и почне распргаавати ђаурску војску. Викачи повичу: ђаури су побијени и ено где беже! Али паша и остале турске војводе навале такође и ђаурска војска буде сасвим поражена и побијена тако, да такога нораза нико од људи ниј§ упамтио. Дриповеда се — а то је носледња приповест у повести Нешријевој о боју на Косову — приповеда се, да се султан Мурат, који <је тежио за смрћу мученичком на бојишту, кад је видио, да је ђаурска војска сасвим потучена, а он жив остао, чудио томе — и пошао са својом пратњом по разбојишту. Међу ђаурима био је један, именом Милош ЕобиловиК, срчан и храбар проклетник. Овај у друштву Лазареву рече: „Идем да убијем турског цара!" Имађаше уза се сакривен нож. У тој намери се овај неверник случајно намери на војнике за веру; и ови га ране, те огрезав у крви тај рањени неверник скрије се међу мртве. Кад се султан Мурат приближи месту, где је тај неверник лежао, дигне се он те падајући и оиет се дижући пође управ султану. Чаугаи брањаху му, да дође близу, но на миг султа-