Stražilovo

Б Р. 10.

СТРАЖИЛОВО

158

кгвижевности. Овај му је преглед доста скучен, а нису довољно и јасно окарактерисане мене, кроз које је пролазила стара наша књижевносг до Вука Караџића. У тој својој скучености писац је неразумљив, а на многим местима пада у доста озбиљне погрешке. Тако на стр. 265. пише: „снажнија књижевност почела се заснивати тек са јачом организацијом државиога живота, под самим Немањом, и то од стране његова сина, светога Саве. Које због

држати за почетке, што их данас сматрамо као наЈкласичнија у старој српекој књижевности. Посрбљавање у то доба не беше ни у какву- колебању, као што би морало бити, да је тек у оно време започето. Језик и стил иоказују веИу чистоту и иравилносг него што се налази у делилш касније иисаним. Што нам се дакле не сачува никакав споменик из времена пре Немање, узрок су силне смутње, пожари и ратови, који су од оно доба прегрмели преко срп-

'О

-(• Др. Јосиф Нанчић.

тога, што сам народни говор тога времена не беше још довољно развијен, да би могао књижевности иослужити .. Овај носледњи став сасвим је неистинит, и њему на супрот исписаћемо, што Ст. Новаковић вели о језику истога времена: „Али у споменицима Немањина времена, у колико су се до нас сачували, ми видимо дела, која се не могу сматрати за почетке, нити је и с које стране прилика да се уз онолику књижевну радњу у Вугарској све дотле ништа у Србији радило није. Не можемо та дела

ских земаља. Норед тога није давно ни започето научно истраживање. А да је књига било доста и пре Немање, имамо и једно историско сведочанство од самога сина Немањина, првовенчаног краља. Он нам у животу свога оца прича, како је у оно време била силно завладала у српским земљама Вогумилска јерес. Дигавши се Немања да је искорени, морао је против ње војску кретати и кад је јерес сатрво и начелнике јој казнио, између осталога је спалио многв јеретичке књиге. Колико је старих споменика