Stražilovo

■

СТРАЖИЈОВО

ВЛАОНИК И УРЕДНИК ЈОВАН ГРЧИћ.

БРОЈ 22.

У НОВОМ САДУ 2. ЈУНИЈА 1888.

ГОД. IV.

ОЧАЈНИЦА.

Фш а Кога ? — Усало је све; Нада и вера минуше као сан! У души све је пусто, мрачно све, Ни самом себи нисам више знан! Да л' домовину ? — Ах, то није више Врлина, што те врлинама клони; Оргија то је, ти јој пружаш руке, Она се смеје, пљује те и гони! Обесним венцем покрила је главу, Ни часне тоге на њој више нема, На крилу страсти презрена и нага С подлошћу дрском опијена дрема. Невиност где је поносна и мила Ложницу њену називала храмом, Разблуда тамо сад је гњездо свима И њену снагу обавија срамом! 0, домовино! Где су они часи, Поносна кад си уздизала главу; Песама зар се не узносе гласи Очева наших, да ликују славу ?

-^г VI. V1/М/ ДТХ Г\1\1\ГЈУ Ј-ј-А-

Крај твојих ногу светилиште беше, Еом храбри синци приступаху смерно, Уморним да им ти одмора дадеш И снажиш срце врлинама верно. Па где је олтар? — Порушен и сурван, Иад њим се трава заборава вије; Преваљен пехар божанског нанитка У праху самом свето вино лије! А ти у ђору, као хетера нага, Разблудни којој долажаху људи, Додајеш купу преливене страсти Ирвоме, ко ти омилује груди! Ах, све је прошло! Дане славе твоје У понор мрачни садашњост их гони; Њихову гробу не приступа нико, Ту песник само горке сузе рони! И као пророк Израиља негда, Он веша харфу изнад главе своје, Да никад са ње не зазвоне гласи Оргијске ноћи, садашњости твоје! Драгутип Ј. Илцјћ.

КАКО ЈЕ ПЈЕВАЛВДА ИЗЛИЈЕЧИО ФРА-БРНУ.

ПЈРИЧА СИМО МАТАВУЉ.

I, Предговор, Љетописац казује: . . . »Кад иевирни Турци узеше Босну, одсикоше главу Краљу Стипану Томашевићу . . . По том тога то исто учинигае невирни Турци многизим Пр. Бискупима и Провинцијалима и Гвардијанима; зато се у оио вриме мнози Фратри разбижаше, и оста пук без иасгира« .... Већи дио тијех фратара из Босне препртља у Далмацију, те се радници у ириморском винограду господњем знатно умножише. Данас у

Далмацији има : 6 бискуиа, 4 митроносна опата, 6 каптола, 10 богословскијех сјеменишта, 40 деканата, 297 парохија, 133 капеланије, 73 манастира и у њима око 2500 манастирске чељади . . Далмација нема католичког народа више од 300.000 душа; она је сиромаитнија педесет пута од Босне; њезина се дјеца кланчају на све четири стране свијета, ради хљеба насушнога, — ко то зна, тај би могао рећи да у томе »винограду господњем«, према простору