Stražilovo

Бр. 34.

СТРАЖИЛОВО

539

читао је „Стифдш. Доушднл, но руски архимандрит Леонид каже (Гл. књ. 44. стр. 236.), да у том занису стоји Стефан Душан а не С. Душана. Но било тако или онако, свакако запис тај није писао сувременик, већ га је доцисао познији побугареник и тим се записом не може доказати, да су место „Душан" још сувременици његови говорили и „Душана". Још ми остаје, да поменем, шта славни Троношац, илити шта најстароставнија између цароставних наших књига каже о личном имену цара Стјепана. „Оен — реч је о цару Стјепану — вонстннв кмст И6АН1!0Д»ШЕ1ГГ>, ОТ1, К 0 Д Г Д (I Ћ II Л (I II 1| 1 6 М Т» Д Н III Л II Т>, отт. Тврковг Д к ш мл п т,, отт. »чммх же Силшн; уедов -Ект. сен неспокоент. (непокоднт.) рдтошовечт. кдлстоЛ10г.е1 |т, н сллстолткецЋ, млло кт, уемг нлходнлсд сходент. кмтн нрдвомЋ породн своед" итд. итд. (Гл. V. 66; Гл. XXXV. 39.) Ето, шта ти староставна књига каже, ко је цара Степана Душаном, ко ли Душманом назвао. Па сад, знајући то и какав је по нарави био први цар твој, —• ћути и мируј, Србине! „81;е&,по Биветап" пише Мавро Орбини (р. 260), а Лукаревић вели на страни 48-мој: „УгЉап, уего Бшаап ^иези раго1а уо 1 с!хге ектозтапо*), Н§Нио1о т১10ге сИ ХЈгозс; сће ро1 аћаИегапАоа! 8осопс1о )1 С08<дш10 с!е вио! та§'§'10п в! 1есе с!отапс1аге В^сГапо, е ассриз^о поте <!' 1трега1оге с!1 8егУ1а, Сггес1а е Ви1§'аг1а." Но „Душан се није никад сам потписивао Душан и , вели Стојан Новаковић (Годишњица, VI. 43.) И родитељ његов не зове га друкчије, но само „Стефан" (Гл. 49. стр. 361. и»365.; М1к1. Моп. зегНса р. 90.; ср. Данилов родослов, сгр. 207.); И у одломку најстарије повести српске о краљу, потоњем цару СтеФану, у том родослову зове се он само Стефан (стр. 215. и даље); и први летописац српски, који је састављао летопис господе српске пре Константина философа, родом бугарина, зна само за цара Стефана. И јуначке песме наше знају само за цара Стефана. Натписи у Вуковој збирци гласе: „ Душан хоће сестру да узме" и „Удаја сестре Душанове " и „Женидба Душанова " али иесма ова почиње са „Кад се жени српски цар Стјепапе" а она друга: „Пије вино српски цар Стеване а а прва: „Боже мили, чуда великога! Ев' остаде двоје сирочади: Једно јесте српски цар Стефане" и,т. д. *') Фра Андрија Качић пише (Каг&оуог и^оЗт 1 1). <1. издање Млетачко од 1801.) на стр. 40: 8^1рап — сшјазе 1етоггпи 1зоНко уеНки (5а зе 12гес1 пето§'азе, 1 гагасН 1зо§'а 1тас1е оуо Нро те: 81)1рап 1етог1паг. и

У зборнику Гилфердинговом: Восшл и т. д. по четак песме (стр. 155.) гласи: „Вино пије српски 'цар Сте<1>ане, у Призрену, своме Цариграду, а са сином својим, цар-Шћеланом". 14 у причама сриског народа иомиње се „силни цаЈ Стефан" (в. у Вукову речнику под „Котор" и „Обил". Орбини вели на једном месту, да су Которани јои у његово доба помињали „8<;е&по 1трега(1бге" ,' називајући га у свом језику „2аг бИерап". Па кад је то тако, што онда кличе тај Бранко: „Све од мора Јадранскога „И од града тог Белога, „Све од оног Дренопоља, „ГПто с' отеже мору црну, „Све то Душан себи згрну, „(То учини Божа воља), „Душан ј Душан, бујна река, „Србин јунак па до века! Но то је поскочица, а у поскочици не пази се, шта ће се и може се свашта рећи! Као краљ писао се цар Стефан : Стефан четвртн (М ј М . Моп. 111.; Гл. XI.; Аеонсше акти од Т. Флоринског стр. 66.; Григоровића ЕГут II. изд. стр. 43. бр. 17. и стр. 44. бр. 22.); и у натпису (в. Јастребова Податци и т. д. стр. 61. и Милојевић од Величка Трпића стр. 96.) и запису (Старине Хиландарске од арх. Дучића стр. 99.) назива се он краљем Стефаном четвртим. А за што Стефан четврти ? До њега је било седам краљева од племена Немањина: 1. Стефан први венчани краљ, 2. Гадослав краљ, 3. Владислав краљ, 4. Урош 1. (храпави краљ), 5. Стефан (Драгутин). 6. Урош II. (Милутин), 7. Урош III. Но сви ти краљеви додавали су имену свом име „Стефан" или замењивали своје име тим именом, о чем види примере у Даничићеву речнику из књижевних старина под „Стефанв". Осим три „Уроша" било је два особна Стефана и према томе место Стефан четврти требао се Душан писати Стефан треЛи ; или ако су у рачун узети: Стефан Гадослав и Стефан Владислав, — Стефан аети. Или да није изостављен из реда и рачуна Стефан (Драгутин), брат старији деда Душанова, Стефана Уроша II. (Милутина)? Или на послетку, да није Душан почео и у рачун узео Стефана Немању, св. Симеуна, којега он у својим хрисовуљама назива ирвим госиодином (владиком) земље српске? (М1к1. Моп. 133. и 136.; Гл. XXIV. 233.), те ако је почео од њега рачунати, био би Стефан првовенчани Стефан други, а Драгутин Стефан трећи и по томе он (Душан) Стефан четврти.