Stražilovo

570

СТРАЖИЛОВО

Б Р. 36

од Вићентија Поповића, епископа Вршачког, старца од 80 година, да му је у младости казивао ђорђе, духовник Шишатовачки, ком је тада било осамдесет година, а исто тако да му је причао и Петар Чупић из Нерадина, старац од 100 година, да је слушао у детињству свом митрополита Исаију ђаковића (ј 1708.), којега је он послуживао, где казује, да је Гргетег основао и саградио Змај и Огњан Вук БранковиН, деспот српски, и да га је тако назвао по имену свога оца Гргура. Храм је те цркве св. отац Никола и у припрати њеној на десној страни написан је „К\т деспотћ оснокдтел1> сб№ ск. оБнтеин Гергетегд дђтд 1471. На та причања и казивања ја не полажем много а образ Вуков написан је тек усљед тога записанога ћирилом причања. У Гргетегу има рукописни минеј и из записа на крају од г. 7134. — 1626. дознаје се, да је био „М о н д с т н р ћ к л н ? I. К » п н н о в д с к етогд II н ко ин, гд д г о л 1с 1.1 н Грд вокд|| к." Може бити да је у том манастиру сарањен Вук деспот, који се по свој прилици преставио у Купинову 16. априла 1485. године. Но то је само нагађање, а истина је само то, да Бонфинијев кастел Ееуеикео а управо Гејегко није град Сланкамен у Срему на Дунаву, већ град Бела Стена у Славонији у негдашњој Крижевачкој жупанији. г,, Проклета Јерина, У Милићевића делу: „Кнежевина Србија" помиње се на много места „проклета Јерина." Не мораш тражити та многа места у том огромном делу, већ погледај у регистру његовом под „проклета Јерина" па ћеш знати за тињи час, шта је све градила и саградила та „проклета Јерина" у српској земљи, а на име да је она осим Смедерева градила Авалу, град на Сутесци, град на Девојачкој стени, град на Драгошевцу, на Островици, на Тресци, град Брвеник, град у Прилипцу, град Бован; да је зидала Словац, Кошљанске .стене, Обође; даје иробила Просеку, и да је њен друм од Пожаревца до Смедерева. Тако прича народ — вели г. Милићевић — и још прича тај народ, да је и град „Градину у Полимљу градила ђурђева Јерина и да је с великом муком довела воду из планине Бјеласице с оне стране Лима, проведавши је чунковима испод Лима (в. Годишњицу, књ. IV. стр. 347.): да је »стлрнннун) крт.постћ X н с с д () \" ж н г г, строндд но предднпо Срннд женд деснотд 10рјд Крднкокнуд (Гилфердинг Боснш и т. д. стр. 688.) ; да је она разорила град Ерцега Степана у .селу Ерчегама (Гл. X. 335.). Г. Матковић, тумачећи у Гаду југосл. академије (књ. 56. стр. 174.) путопис Курипешићев од г. 1530., вели, да је његов градић Звечај (Хчтсћгау) често у српској историји спомињани Звечан град, „и да га

је зидала пуница српскога краља Милутина, царица Ирена." Но то је узео Матковић из Јукићеве Босне сгр. 45., који је чуо, где народ помиње Јерину, а он помислио, да ће то бити царица грчка Јерина, пуница Милутина краља. У Дневнику дубровачких посланика од године 1792., који је Енгел приопштио у „Сге8с111сћ1;е Аев Еге1в1;аа1;е8 Ка^ша, ^УГеп 1807 каже се за град Звечан, да га је, као што се казује, градила Јерина, жена ђурђа деспота. У том истом дневнику помиње се на стр. 323. Скопље, „иМа ХЈвсћтр, пе11а тштапга 4е11а ^иа1е тЉго ип апЧцио асциеЛоЧо тегго гоута^о, уо1^агтеп1;е с1еИо Сгеппа С1ирг1а С1Уе Роп1;е <Н Јегта, то^Не сН Сг10г§10 Безро!;. Исти тај акведукт Скопљански спомињу и старији путници из XVI. и XVII. века (8М,ппе X. 253.; Срб. Новине за г. 1857. бр. 10.), но ти старији путници не спомињу Јерине. У књизи „Пут лицејских питомаца", коју је саставио покојни Коста Поповић а на свет издала уједињена омладина српска г. 1867., помиње се одмах на сгр. 3. „Јерина. жена слабога ђурђа Смедеревца, коју народ зове „проклетом". А зашто проклетом? Народ је за цело имао право, што ју је тако назвао. Упитај у Србији за сваку стару зидину, ко ју је зидао, свагда ће ти свако одговорити: „проклета Јерина". Има градова у Србији, који су далеко били пре Јерине, ал је ово ирешло тако рећи у крв од њених зала; ко хоће да зна њен карактер и њеног мужа, тај може најбоље дознати из српских народних песама." Тако млади лицејски нитомци јестаственичког одељења, који су путовали по Србији год. 1863. Но шта вели о том чувени М. С. Милојевић? У Путопису дела праве-старе Србије пише он у књизи I. на стр. 189.: „Што се тиче самог Краљевића Марка, њега треба двојити у Марка сина краља Вукашина, дакле правог и историјског, управо краља Марка, сина проклетог Вукашина краља, и Краљевића Марка српског или народног у песмама народним, који је у свом имену оличио тадашњи српски народ и његово стање. Тако је исто и тако звана проклета Јерина сама измишљотина, у којој је оличено тадање стање народа српског. Од ове ваља разликоваги другу историјску и ираву Јериму, жену десиога Ђурђа БранковиЛа, иоштену, честиту благу и добру душу, која за целог свога века о свом трошку једва иодиже једно једито наше Смедерево. " Милојевић каже дакле, да ваља разликовати ту праву Јерину од оне проклете Јерине, те измишљотине пучке, но г. Панта не ће да двоји и одваја једну од друге и да прави те разлике, и Панта пише: ђурађ, син Вуков, Смедеревац и његово благочастиво и христољубиво подружије — ироклета Јерина