Stražilovo

Б р . 36.

569

Деспота престолшли градг бћ Сланкаменв, ид'Г>ж,е и до нмн1; церковБ отт. него созданнал, и градсшл ст4ни уже развалени зрдтсл. Негли Сланкамент. вђ тое времл унгарскимт. д1алектомт. назнвалсл главатни каменг,; неизв^стно обаче еств, ТОЧ110 догадиваемсл тому тако бнти." Енгел (III. 444.): „,,8ете Јћш (Везро! Уик) уот Коп1§ ап^етеаепе ЕезЈДепг -«гаг ги 81апкатеп, а на стр. 446.: „Вег Кош^ МаИМаз уегПећ тћт ги веГпет 81*2 4ав ЗсМоха Рејехко, тоги 81апкатеп дећоНе, а Феслер стари (V. 557.): ап ^Уик уег^аћ Дег Кош§ 8ипапкатеп ип<1 Рејевко, и Катанчић (в. Гласник V. 192.) „и зато је од краља градић Сланкамен (Гејевкб) на поклон добио." Бонфиније је дакле први био, који је по имену поменуо град неки, који је краљ Матија Вуку деспоту поклонио и тај град пише се „Ееуегкео". Но Бонфиније, угарски исгорик, био је родом Талијан, и бог зна, да ли је он добро записао име том граду, или да ли је гатампар исправно наштакпао добро написано име тога града? Може бити да Ееуегкео погрешно стоји место Ееуегкео (Еејегкб). Кипси Ке^погит ВаЈта^ае, Сгоа^ае е1 81ауотае издали су на свет г. 1790. :Гигк1атеп(;а, ^иЉив оа1;еп(111;иг 1ге8 јп&погев 81ауоп1ае сонпШиз аетрег а<1 јиг18(1Јс(;1опет Ее§п1 е!; Ваш 81ауошае рег&ДОбве, и ту промеморију прештампали су родољуби у Загребу г. 1832. У броширици тој наћи ће читалад на стр. 10. поменут уговор бискупа Загребачког са Вуком деспотом (сит 1шро, Кавс1ае Веаро1;а) „фго са81гит зиит Рејегкб, па11УО 1(Нота1;с Ве1ах,1епа т 81ауота 81(;ит Вес1тае аи1зтИ;1а1;. Сав^гит ћос ас1и ећат 1п сотћ;а1;и Розе^апо герепп ра1ат сопвШ" (Ср. А г М у II. 426. ноту**). Вук деспот дакле држао је у Словињу (81ауоша) град, који се угарским језиком Еејегко а нашим „Беластена" називао, и тај град, који је тада лежао у Крижевачкој жупанији. поклонио је краљ Матија Вуку деспоту, а не Сланкамен или главати камен. У Срему држао је Вук Куниник и Беркасово са селима, што су градовима тима припадала. (Читај о том у VIII. књизи Рада југославенске академије расправу М. Месића. „Племе Бериславића" стр. 53.—62.; и у „81агте" књ. V. листине под бр. XV. ХУИ. XVIII. и XXII.). Лукаревић не помиње ни Еејегкб ни Ееуеикео ни Есјегсо ни Епевса, — али зна за Белу Огену и он пише на стр. 102.: „да Гргур, најстарији син деспоту ђурђу Вуковићу, није имао деце, а најмлађи Лазар да је имао само три кћери, но за Стефана, средњега сина ђурђевог, вели, да је осим ђурђа, потоњег архијепископа Максима, и Јована, које му је родила жена његова а кћи Аријанитова, и коју он погрешно „Теодора" место „Анђелина" назива, имао

још „е1; Уик па(ига1е, — сће 1и Сгепега1е с!' ТЈп^апа, се1ећга1;о с!а ВопВ.1110, И ^иа1е поп ргосгео И§'ћиоК""— и даље вели, да се тај Вук родио у Белој Стјени у Хрватској а умр'о у Купјенику и да је сарањен у цркви св. Николе, (пас^ие 1п В1е1а 8(;1епа пе11а СгсМа е1 топ 111 Кир1ешк е1 1и вереШо 111 8ап N10010, ћепсћ' е§ћ с1е81(1ега88е 1о88с 8о1;1;ега1о јп Каива.") Вук је био натурални син али не Стефана већ Гргура, старијега брата, који зе родио год. 1415. или 1416. и који се г. 1439. са Смедеревом предао турском цару Мурату, од кога је ослепљен год. 1441. и враћен оцу 1444. год. Вук се морао родити пре 1439. год., јер је већ год. 1458. тражио, да помоћу турском постане деспот у српској земљи а г. 1465. био је већ „11011 рагуае ари<1 ге^еш (МаШлат) аис1оПМ18," као гато Бонфиније (Бес IV. 1. I. р. 542.) сведочи, а тада му је могло бити 27 и још која година. Ко је Гргуру родио и где се родио Змај деспот Вук и где је одрастао он, ја не знам, јер не могу да верујем Лукаревићу, да се он у хрватској Белојстени родио. Или је Лукаревић нешто начуо али није добро разабрао за неку Велу Стену, коју је Вук деспот држао и поседовао ; или је помешао због тога држања и поседовања Лукаревић ту Белу Стену са другом Белом Стеном, градом у Мачви, у којој се може бити Вук родио; — а где је и код кога је одрастао Змај огњени Вук, то ти каже песма: „А кралв г у Леђену граду) рани то дгете лудо, „Кад д1ете б^ше од крштена, „Доведоше и попа и кума „Те крстише оно д^те лудо „Дивно су му име изабрали, „Дивно име Змаи-Огн"ћн&ш Вуче, „Кад' онт> б^ше од године двГе, „Кано друго е одт> петЂ годинахт., „Кад' имаше петтв годинах данахт>, „Како друго од1> десет г Б годинах, „Кадт> напуни до десет^ годинахт., „Поче носит' св1етло оруже „Па иђаше на меидане често „А свое се стигнуо памети. (Ш)вашл Церногорска и Херцеговачка; сабрапа Ч. Ч. Ц. стр. 280. и 281.) Дивна је то песма, но да ли је Вук Гргуровић одрастао у двору краља Леђанскога или пољскога и угарскога краља Владислава, то није ван сваке сумње стављено, гата вигае, могло би се рећи, да није; но то се овде не пита, већ се пита, која је то црква св. Николе, у којо.ј је по Лукаревићу сарањен деспот Вук? ћирил Живковић, протосинђел и управитељ манастира Гргетега у Фругакој гори (потоњи владика Пакрачки) записао је 1. јуна 1778. г., да је слушао