Stražilovo

610

СТРАЖИЛОВО

Бакоња отвори врата и уђи у неку мрачну и пространу собу, гдје би му најприје нос осјетио запах влаге и старијех прашљавијех књига. Бакоња би се поклонио фратру, који сједијаше под Исукрстом, уз дувар, иза стола, пак би се поклонио ђаконима Шкоранци и Чимавици, који сједијаху у предњој клупи, нак би на врх прста отишао у пету клупу. Између њега и ђакона, у трећем реду, налажаху се ђачићи: Мачак, Бујас и Лис, који би мрмољили своје лекције. Свуда наоколо бијаху полице пуне књижурина, различита облика и величине: неке плоснате и велике, неке кусасте и дебеле, а готово сваку начели миши. Врх књига повјешане старинске слике на платну: Свети Фране, сух и безбрк, држи неку тичицу на длану и милује ју другом руком; свети Ловро, дуга врата, држи роштиљ, на коме су га крвници пекли; некакав трећи светитељ клечи у ваздуху, лакат над земљом, заковрнуо очима и дигао руке више главе; па онда свети Јеролим, сиједе браде до паса, повелика поса, круппијех очију, које је јоште избуљио гледајући људску лубању, чисто као да се чуди он њој, а опа њему; па онда Марија Магдалина, клекла и оборила главу, а низ голе јој бијеле плећи расплетепа црна, густа коса: и, најпослије, некакав коштуњави светитељ, наслонио се на дугачку штаку, као на копље, а крај ногу му ован. У пет иструлијех клупа, могло би сједјети најмање двадесет ђака, а, сад их не бјеше до шест, бројећи и Бакоњу. Причало се, да је »скула« некад била тијесна — толико бјеше некад иалога! Гвардијан фра Пирија свако јутро ночимаше предавање. Послије молитве он би иснитивао П1коранцу и Чимавицу и казивао им даље. То би трајало по уре највише. Њега би замијенио фра Дувало, који је такођер имао носла само са том двојицом. Тада би обично Бакоња уљегао. Дувала замијени фра Вртиреп, коме одговараху ђачићи. Бакоња је тек сад пекога јада могао разумјети, а што она двојица пријед говораху, то њему бјеше као турски. Овај причаше о крипостима свакојаким, стожерним, богословским, кршћанским, о дилима милости, о дужностима редовничким и т. д. о чудесима светаца и светица, о мудрости и великој науци отаца црквених. Еле, ако ће и из далека, не-

што могаше и Бакоња разумјети. А по што учитељ остави Мачка, Бујаса и Лиса, изазвао би к себи Бакоњу, да по стоти пут ишчати глаголицу до краја. Фра Вртиреп у ријетко тражаше, да му Бакоња које слово напише, но би га похвалио нрепоручивши му да истраје и још би препоручио Шкоранци, да га нритврди, па би отишао оставивши мјесто фра-Тетки. Сад и ђакони и ђачићи позатварај књиге и засједи сви у предњој клупи, фра Тетка прошета се горе, доле, испред њих, пак се раскорачи и замаха прутићем. а оно сви у глас запјевај Тјеспогруди Шкоранца једва се чуо, а борами, ни Чимавица не могаше, али накнађаваху ђачићи, а особито Бакоња. Стара скулетина разлијегаше се од његова снажна и умиљата гласа, а фра-Тетки сијеваху очи од милине. »Тако, тако, дите, . . а, а, . . чекај . . де спушти мало, овако, ана: »К . . х . . рсте, по-милуј нааас!« »Браво !<■ »Сад овако : Кр-сте! услиши наа-аас!« »Киии-ри-је, е-леј-сои!« »Дубље оио: амен! а растегни де: аа-меен!« Иза тога Бакоња отрчи да звоии на часове. Послије часова објед. По обједу фратри нолијегај, а ђаци у скулу те полијегај и оии по старинскијем клупама. Обично би се и Балеган к њима придружио. Тада Бакоња започми комендијати, да се сви иревијаху од смијеха. Он умијаше говорити и ходити и све остало као Вра, као и други фратри. А нриказивао је и Балегана, Шкоранцу и Чимавицу, пред истијем њима. За тијем требаше му донијети стрицу воде и кафу, чешкати га по листовима, чешати кулапта, звонити иа вечерњу и свршити још гдјекоју послужбицу, тијем је свршена работа. Тако му се слагао дан за даном у манастиру. Кад приспје тргање, разиђоше се сви осим гвардијана, Балегана и Шкоранце. Бакоња остаде четири недјеље у виноградима нреко воде, са фра-Тетком, те се. упознаде са кметовима и са сељанима с реда. А свакоме омиле тај ђаволш Бакоња и његово се име разгласи по жунама св. Фране. Са тргања се врпу као надојен, бијел и румен. Онда ударигае кише и постаде досаднији једнолични живот манастирски. Тако је трајало до нове године, а тада би ненаднијех догађаја. ће се.)