Stražilovo
Б Р. 43
СТРАЖИЛОБО
699
творној њеној трудби. Дична пак уметница може еа задовољ•ством и поносом погледати натраг на минуле године свог уметниковања а свеопште ће јој признање омилити и даљи рад па шат са божјом вољом још дуго и дуго задивљавала и усхићавала српски свет дивним творевинама свога јединственога дара и још јединственијега жара, који јој у грудима букти за идеалом њеним, за обожаваном уметношћу. У то име дај боже те здрава и чила дочекала и доскорашњу своју славу па и после ње остала у роду своме виђена и чувена до послетка! Г Л А 0 Н Ж К, („Коло младих Срба" у Будимпешти 1887-8. год.) Од сарадника нашег Тих. Радова 0. добили смо пре неки дан овај извештај: Књижевно друштво „Коло младих Срба" навршило је ове године осму годину својега живота. Као јавно књижевно друштво српско и као друштво, у којем се знаменит део научне омладине одгаја, вредно је да о овом „Колу" и његову раду чује и шира публика. За то ћемо у најглавнијим потезима нацртати рад друштвени у прошлој години. У прошлој години имало је друштво 13 седница и то 10 редовних, 2 ванредне и 1 свечану. Прва седница беше 10. (22.) окт. 1887. год. и на њој буду изабрани: за председника по ново Лаза Милошев чиновник, за потпре^седника после жестоке борбе Милан Поповић медицинар, за перовође Лаза Грујик медицинар и Божидар Борђошки техничар, а после на место овога Душан Грбић правник, за благајника Миша Миљковик трговац, за књижничара Дутан Сперњак философ а за надзорника Бошко Ј. Петровић трговац. Живот друшвенитекаоје преко целе године мирно и озбиљно, осим што је на првој седници позната и често срамоћена мањина ђачке омладине хтела да тероризује већину и да помоћу занатлијских момака (са свих страна баш за ту прилику покупљених) протури своје кандидате. Но већина је достојанствено одбила недостојне насртаје на друштво и изабрала је оне за часнике, који су заслужили. Мањина на то иступи из друштва и у намери, да смету друштво, примаме све скоро занатлије, опадајући пред њима друштво и чланове му, и оснују занатлијску читаоницу. Ово само за то бележим, да види Српство, ко су ти, који у овако чисто књижевно и иросветно друштво уносе неку ситничарску политику и ради ње стављају на коцку и живот самога друштва. Но бољетица је срећно преболована и може бити баш за то, што су ти за овако друштво недозрели елементи иступили, ова друштвена година може се убројити у најплодније и најобилатије. На десет редовних седница читали су се ови радови и у овом реду: 1. Тихомир Остојић: О телес.ном вежбању. 2. Милутин Јакшић: Дилетантизам у нашој књижевности. 3. ЈГаза Грујић: Одломак из Сиглигетијеве трагедије „Кнез Бориш" (превод). 4. Стеван Бугарс.ки: Какав је живот на дну мора. 5. Тихомир Остојић: О Германцима (филолошка студијај. 6. Лаза Секулић: Зашто нам није потребна писмена критика (с обзиром на прилике друштва „Кола"). 7. Тихомир Остојић: Српски обичаји као основа српске културе. 8. Милутин Јакшић: Деоба Врлића, прииоветка, (читао на две седнице). 9. Илија Белеслијин: Критика на „Деобу Врлића". 10. Стеван Бугарски: О ФотограФовању. 11. Тихомир Остојић: О српском језику. I. (о језику у опће и о индијскојевропским језицима). После свакога од ових иредавања водила се дискуеија између чланова, кад већа кад мања, а увек озбиљно и стварно. Свака дискусија је поправљала и допуњавала предавање и разливала је по свем друштву неко хармонично расположење те се може рећи, да су оваке згод-
но потакнуте дискусије биле најлепши часови у друпггвеном животу „Кола" О св. Сави иридружило се и „Коло младих Срба" опћем покличу омладине српске те је у свечаној седници прославило 300-годишњицу славнога срискога песника Дубровчанина Ивана Гундулића. Слава ова је прослављена веома лепо и то овим тачкама: 1. Божидар Борђошки декламује Змајеву „Песму о песми". 2. Тихомир Остојић чита своју расправу „О Ивану Гундулићу". 3. ЈеФта Стојаковић декламује Ђуре Јакшића „Барјактаровиће". 4. Тихомир Остојић чита VIII. певање Гундулићева „Османа". 5. Збор пева светосавску песму „Воскликнемт. лшбовпо". Друштво је поздравило бечком академском друштву „Зори" славу Гундулићеву телеграмом а добило је честитке по жици од „Зоре", уредништва „Браника" и великошколаца Дубровчана у Бечу. Особито се ова последња одликује топлином те је доносимо у целини: „Дубровчанима на великијем школама у Бечу срце у грудима од весеља игра, кад виде, гдје се Срнство натјече, ко ће достојанственије прославити успомену српскога пјесника Гундулића, сина нашег милог Дубровника, те српске Атине. Напред, мила браћо, с девизом: Србин без разлике вјере! Нобједа је наша! Др. Папи, Грачић, Марић, Будмани, Кулић, Фабрис-Колендић, Алексић, Симинијати, Трошић, Бачић Рубрицијус, Таузовић, Вокета, Кнежевић." Кад ј.е летос преминуо у Будиму у великој сиротињи несрећни Мита Иоповић, песник српски, узело је друштво сахрану његову у своје руке и нриредило је поглавито заузимањем председника г. Лазе Милошева пристојан погреб. Том приликом је издало друштво позив на народ сриски, да се купе прилози. Од прилога, које је друштво скупило, исплаћен је завод, где се покојник лечио, издата је нрипомоћ удовици песниковој и куил>ен је леп споменик. Друнггво је умолило Змаја, да напише стих, који би се урезао у споменик и Змај се тој молби и одазвао. Споменик ће се скорим и подићи на будимском гробљу, где је Мита Ноповић сахрањен и том приликом приредиће друштво парастос. У .13. ванредној седници од 17. септембра о. г. изабрало је друштво Мнлана Поповића мед. и Тихомира Остојића фил. и послало их је о својем трошку на прославу Вука Караџића у Београд (о малој Госпођи), да тим чином покаже, колико високо цени епохалан и бесамртан рад оца, српске новије књижевности и једнога од највећих унапредилаца српске народне идеје. Иотакло се и питање о издавању „Алманаха" прошле године. Друштво је у начелу примило предлог, да се изда „Алманах", али дабогме главно питање је у овој ствари, да ли ће бити радова и по количини и по каквоћи. Особито се пренебрегава у оваким ђачким „Алманасима" каквоћа. Но ако „Коло" мисли већ издавати овакову књигу, треба да изда или честиту или никакву. Видећемо, хоће ли бити у „Колу" детића за овај посао. — На првој седници овогодишњој установило се друштво овако: председник по ново Лаза Милошев, потпредседник: Милутин Јакшић, свршен богослов а сад правник, перовође: Коста. Пиколић техн. и Бранислав Станојевић правник, благајник опет Михајило Миљковић трговац, књижничар: Божидар Јефтић правник, надзорник: Ботко Ј. Петровић трговац. — Желимо, да „Коло младих Срба" и ове године чврсто и непоколебиво корача својој мети и да и ове године тако лепо иепуњава своју узвишену задаћу: неговање матерњег језика и развијање друштвене и срлске свести у члановима! (Извештај о раду и кретању дружине „Побратимства" у Веограду у 1887—8-ој години.) Читамо у „Одјеку": „Побратимство", литерарно друштво ђака вел. школе, имајући често због свог материјалног стања прилике и по-