Stražilovo

820

СТРАЖИЛОВО

Б Р . 50.

челстава требало је поменути управу вароши Београда и Мајдан Пека. — На страни 225. читамо: „Сви Срби, којима је 1. јануара неке године 20 година, састављају за ту годину укг/аан број (контингенат) обавезника, који су дузкни служити под заставом. Они вуку коцку у окружном месту". — И ово је по старом закону о устројству војске, а данас нема кодке, него сваки грађанин, који је способан, треба да буде војник. Ко је неспособан, а није са свим сиротнога стања, плаћа војницу, о којој Еозарац ништа не говори. На сграни 231. стоји : „Србија је у војничком погледу подељеиа иа пет дивизија: шумадинску, дунавску, тимочку, моравску и дринску. Свака је дивизија састављена из 4 иука, сваки пук састављају 2 батаљона. Осим иешадије има свака дивизија но један ескадрон коњице 5 батерија артиљерије, 1 чету аијонира, 1 чету возара". — II ово је погрешпо.Србија је војнички иодељена на пет дивизиских области: моравску, дринску, дунавску, шумадинску и тимочку. Свака дивизиска област дели се на 3 иуковска округа, а сваки пуковски округ на 4 батаљонска среза. Осим аешадије, шумадинска, дунавска и дринска дивизија дају: по два, а моравска и тимочка по један и ио ескадрон, 6 батерија артиљерије, 1 чету иијонира и 1 возарски ескадрон. Да не дуљимо, биће довољно и оволико. Ипак не смемо нрећутати, да су врло слабо прецизиране дужности нојединих министарстава. Зар министар унутрашњих дела само „руководи управу над окрузима, над срезовима и над општинама? — баш ништа више?! Кад смо довде срећно дошли, мож,емо се још запитати: У коликој је мери у овој књизи заступљено родољубље? — На жалост, ни на ово питање не можемо дати повољна одговора. Оног правог, свежег и једрог родољуба у овој ћете књизи узалуд тра-

жити. Има једна прича (Борба иред Паротом), у којој им;! нешто родољубља; али то је више касање за колима дневне политичке струје. Можда је ова прича код Лалоа врло важна; али она није таква у српској преради. У њој се додирује Сливница и изливају се грдње на Бугаре, а то нема смисла. Ако смо се с Бугарима и тукли, ништа за то. Данас смо ипак унућени једни на друге, с тога и не треба пирити мржњу између нас и Бугара. Сам рат иоказао нам је, да бисмо као савезници били јаки против трећега. У осталом ми имамо много пречих неиријатеља од Бугара!.. . У тој истој причи говори се и о уједиње.њу Српства; али за чудо Козарац не нађе да је дужан проговорити коју реч о томе Српству! Зашто бар не помену српске земље, у којима Срби живе? Зар је какав слтеп, српској деци проговорити о Босни и Херцеговини ?!. . . Бидесмо дакле, каква је ово књига, видесмо, што се у њој прича, видесмо, како зла има више но добра, видесмо, да није удешена за „младе читаоце", видесмо много што шта. Видесмо.. . да, видесмо ми, али не видеше они у коларчевом фонду, који ову књигу наградише. Ако је покојнн Илија М. Коларац оставио свој новац, да се награђују овакве књиге, боље да га није ни остављао. Грех на вашу душу, који сте позвани да чувате завепггаочев аманет! Ко је ову књигу препоручио? Ко ли је о њој реферисао ? — Не ћемо да питамо, само би препоручили Коларчевом фонду, а поред њега Матици Српској, па и Академији и Главном Просветном Савету, да на корицама оних дела, која награђују, буде увек и име оних, на основу чијег је реферата издата награда. Нека се бар зна, ко прима моралну одговорност! Београд, новембра 1888. Дап. А. Живаљевнћ.

КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ, — Из Велике Кикинде добили смо шест свешчица нове неке позоришне библијотеке, у којој излазе преводи не баш одабраних и бог зна како нових глума са мађарског, немачког и руског. У првој је свесци старо КишФалудијево „82е§*е1з 32е§-§-е1", које је у српском преводу већ изашло ове године у

„Јавору". Заступљен је у овој збирци већ и Ко^геђие, но и Жирарденовица (преко Љубе-а до душе). Прве две свеске (КишФалудијево „Клин клином" и Коцебуова „ЈБубоморна жена") управо су т. зв. посрбе, какве се код нас Фабрикују тиме, пгто се само туђа имена замену звучним српскима. Свакој је свесци цена 20 новчића.

ОАДРЖАЈ: Овидије. Песма од Војислава. — Свој грех. (Свршетак.) — Како је Пјевалица излијечио Фра-Брну. (Наставак.) Афродита. (Наставак.) — Књижевност. Поуке моралне и грађанске. По Француском Ђ. Козарлц. Оцена Дан. А. Живаљевића. — Ковчежић. Књижевне белешке.

СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕЗТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.