Stražilovo

-13 6

3

ропа и оецјежила је епомен једнога од бољих наших драматџка а без сумње најбољега драматскога пјееннка илирекога доба(до 1850. год.) Димитрије Деметер је по својем подријетлу Грк православне вјере. Дјед му се Григорије, трговац, од турскога насиља бјеше склонио 1770 год. у Угарску. Унук Димитрије роди се 1811. год, у Загребу, изучи ту гимназију, 1827. год. оде у Градац на филозофију, но већ послије двије год. пријеђе на лијечничке науке у Беч, које доврши 1836. у Падови, добивнги докторску диплому. Вратив се у Загреб придружи се „илиреком покрету", који намјераваше, да преобрпзи Хрватс и у просвјети и у политици. Пјесничке првијепце своје писаше Д. на грчком језику и истом када се врати с наука, понеее га струја илирска и омиље му „илирски (срп.-хрв.) језик. Највише га привлачаше драма, а будући да у тој нјесиичкој врсти оскудјеваше илирска књижевиост (као и у другом што „Илпрп" чињаху) лати се Д. дубровачких пјесника те преради Глеђевићеву „Зориелаву" под именом „Љубав и дулсност' 1 и Шишка Гуидулића „Суичаницу" нод именом „Крвна освета" и обје изда 1838. год. као прву свееку „ПгатаЦекШ рокиаепја". 1844. г. изда у Бечу 2. св. „ЈЗгат. рокибепја", у којој је његово најбоље дјело, трагедија „Теута". Двије год. прије тога покренуше знаменити људи илирскога покрета: Драгутин Раковац, Људевит Вукотиновић и Станко Враз часоние „Коло" ; у 1. свесци „Кола" изађе епска нјесма Дсметрова „Гробничко иоље", норед „Теуте" најбољи умотвор његов. К овијем нословима треба додати још лирске (и пригодне) пјесмеи позоришне критике по „ОашсГ 1 , њеколико либрета за оперу, њеколико новела. Но највеће заслуге стекао си ,је Демстер за хрватско позориште. Нарочито љеговим заузимањем 1840. год. пробуди се у виишм круговима воља за позориштем на нар. језику (дотле се наслађиваху Хрвати само њемачким). Позоиу се из Н. Сада српски глумци и од њих прво чуше одушевљени „Илири" е нозо^иице матерњи језик. 1861. год. прима хрватско позориште држава у своје руке. До тога доба оно је таворило од народних прилога и живот му је тијесно скончан еа животом Демстеровим. Он је одушевљавао клоиуле родољубе и глумце, да не напусте позориште, он јс на њеколико десетина комада превео са страних језика, он је био драматург и критичар, једном ријечју он бјеше душа хрватске драматске и глумачке вјештинс. Пред крај живота својега бјеше од капље тешко оболио, но чим би се мало опоравио, грчевитом журбом је преводио за позориште тагсо, да је скоро с, пером у руци умро 1872. год. — Ово красно, у сваком иогледу згодно издање Мат. Хрв. два најбоља дјела Деметерова су лијен зиак поштовања нрема човјеку, којему хрватска просвјета треба на многом дару да захвали. „Теи4а" (стр. 1 — 149.) нам износи догађај из повјеснице етарих Илира (по схватању Дгметера и осталих „Илира" прадједова Срба и Хрвата). Језгра драми је сукоб међу љубављу и дужнош. ћу. „Гро'биичком пољу" (стр. 153 —158.)је ириједмет борба Хрвата с Моиголима на Гробничком иољу, гдје Хрвати славно надбише Монголе (1241. год) и спасоше живот Бели IV. угарском краљу. Оба умотвора оцијенио јс познатим тапким укусом и разумијевањем Фр. Марковић (ст;>. ћ1У-БХХХУ.) те читаоца упућујем то.ј лијепој оцјени. Исиред тога је (стр. Ш --1ЛП ) написао опширан нрикладан животопис Деметеру еестрић му Влад. Мажуранић (сип елавнога Ивана Мажуранића, којему бјеше жеиа

Александра сестра Де.метерова). Нека је ова књига тоило препоручена српским читаоцима.*) — Још и ово нека има мјеста овдје. ПроГлашење српскога устава 1830. год. поздравио је Деметер пјесмом „Ш^ећа Пп-П", у којој и ово вели : Шгш, В ојј је 8 Тоћо.т, «1;ге81 ререо 8 8Уоје §1ауе, Ке р1ае У1«е 8а(1 паа ^гоћот пока<1акпје 1уоје б1ауе ! 81о И о1е пећгојеп! 1>гој Лиатапа, ауе 1о ее Тј 8г1> 1 Нгуа( вјесИпјвЛ!, ујегиј, па1га^ јо^ (1оше(П Т. 0. Од „8у1е(8ке ротЈевН," коју издајс „Матица Хрватска", и од које су изашле до сад: Роуј«8( ^гека, како ју је ио Дирију иопунио Петар Томић, па Роујев!; Г1твка с!о сагеуа од II. Томића и Роу1е8(; пшлкЉ сагеуа од проФесора Рабара, угледала јс овом нриликом света пета свеска. У тој свесци је „РоуЈев! вгесЈпје^а ујека", коју је ио најповијим нисцима израдио Фрањо Вала, и то ,је сад изашаосамоирви део: „Од сеобе народа до Карловића у Фраиачкој." Овај први део повеснице средњега века раздељсн ,је на трц књиге, које екупа износе дсвет поглавл.а. У првој књизи говори се о „Провали" германској" (од г. 395. до 687.) У другој књизи о „Арапима и њиховој нровали на у римско царство" (од г. 622. до 1058.); у трећој пак о Словенима (од 560. године пре до IX. века после Христа.) Кад буде довршепа цела историја средњег вска, вратићемо се на ово дело. С. С. УЈепас гаћау! 1 рошм, год XXIV., уредник .1. Пасарић. „У1епас (< је умио дослије вјешто да прибере у своје коло радове иајбољих књижевника хрватских те је својом разноврсном и једром садржином заслужио онај лијепи глас, који се о њему проноси у нашој књижевности. Роика као да му је јача страна него каћауа, у њој опет много нретеже приповијетка. Пјесме њскако не иду Хрватима од руке, тешке еу а много им уди и несварљив језик. Ипак је У1епас толико омилио хрватсКом опћинстпу, да може доносити у сваком броју и слике. Признајући лијепе стране У1епси морамо му зам.јерити, што је у потљедње вријеме, (зар служећи народу) забацио часно достојанство књижевпога листа. Несносни шовинизам, бољстига малих и бојажљивих народа, као каква зараза обузима Хрватство на је допузио и на узвишено мјесто, на којем бјешс дослије УЈепас, који придену од ско]>а на груди уз дви.је часне медал.е „'/.аћаУ! : роис1" и трећу са црвеном петљом „ро1Шс!" те тако поста од борца за идејалност и љеноту слугом политици. У својој немоћиој срџби на Србе одијелно је „ћгуаЈзки" књижевност од „згћ^ке" (као да то стоји до н.егове воље !), силом доказује Дубровчанима, да нијесу Сђби, (јер да богме Дубровчани не знају што су). У својем 2. бр. од о. г. поздравља „кгмпе иврјеће п јекиој Н.чћпасјј 1" „сИспе" и „о1)јекИтпе"(!) „Сгуеие >1гуа1.чке". У1епас, књижеван лист, борац за лијепо и узвишеио, нс стиди се „подупирати" рад лиета, који је предузео себи, да извртањем историје и сплсткареп.ем завади браћу међу собом. Но У1епас нође још даље (управо дубље). Он пуети гују, која трује иаш народ, и на своја њедра. Уредништво, јамачно миелсћи, да су "итаоци У1епса Хотентоти, донесе у 2. 3. и 4. броју члапак „Тко 8и ћШ 81аго8ЈесИос1 Воке Ко1огзке" из пера њекога момчета, које нам дивно доказа (жив био мајци својој !) да старосједиоци нијесу билипико *) 0 Деметр. драмама в. чл. Фр. Марковића Кас1, 80. стр. 73 - 99.