Stražilovo
-43 62 к-
ској ненажл.ивоети млада мог неког иријатеља, коме сам је још лане дао на читан.е. А у .књижарама се овде, 'ма да их има три, не молЈс, добити та ШБижица — коме ту да кажем хвалу или не хвалу? Леие своје нреиеве — једну трећину дондс норазбаданих но листовима а двс треЈшне нових покунио је Нл. М. Јовановић године 1889. у збирку, коју је под натиисом „Лепе туђинке" нриказао Гркпп.ама, Нлахињама п Маџарицама а уз особиТу красну пропратиицу нод натписом „1Га растанку с несмама". У збирцн су тој највећма иаступљени Немци (ГриФијус, Клајст, Гелерт, Лесинг, Гшргер, Нљумауер, Шилср, Хслдерлин, Кастели, ХоФман фон <1>ал:срслебеп, Хајне, Сајдл, Халм, Аиастасијус Грин, Фрајлиг])ат, Грајф, Оскар фон 1'етвиц и многи други); за н.има има највише <1>рапцу»а (ЛаФоитен, Г>еранже, Скриб, Ламартин, Никтор Иго, АлФреД де Мис 5 , ФраНсоа Копе и још пеки); па Гуси (Пушкип, Хомјаков, Кол.цов, Л>ермоитов, Некрасов и други); за ови-
КЊИЖЕВНИ ПРИКАЗИ, Кн .Ш'0 „Матнце Хрватеке". Еагенуј Кумичип. СНм 1е1ј ака 1ајпа, кошеЛЈја и (п ејпа; свезак 137 —1!!8. жаћ. кпјјк. „Мат. Хрв." Комикум је у овој комедији врло елаб; ирије би био ово ослов за нопориишу игру из друштиеног жииота, али за то нема опет довољио озбиљноети. И драматски склоп и црташе карактера у многијем странама су недостатачпи. Дијалог је чеето празан и без драматекога живота. Може бити, да еа позорнице може човјека разтрејати (у Загребу се приказује). — Морам се опет осврнути најезик, јер ријетка .је лрватека кп.ига, за коју не би могао запети човјек здрава језичког осјећаја. Ту дакле г. Кумичић дијели нокуду са евијема кн.ижевницима, који се држе загребачке школе. Кад еу се већ јодном хрватскн књижевпици одлучили, да пишу штокавеки (да их ие вријеђам ако речем српски) онда запгго стадоше иа по пута ? Што пе забаце једном старе облике и дубровачке архајизме, којих у штокавштини нема, што !>е не чувају кајкавских провинцијализама и иијсмштипа, које. руже наш лнјепи језикУ Па онда тај неприродни, троми правопис! Ако п.еки кратковиди-, ситничареки нолитпчари хрватски у том гледе епас хрватства,- зар су и кп.ижевпици хрватски тако уеких груди ? Баците једном то зарђано оружје у трн.е на се латите Вука и Даничића и народних нјесама, које т*олико својатате. Набрао сам красну киту загребачкога нвијећа, читајућп ово дјело, из којегасе лијепо види, Да хрв. кн.ижевници „мајстерују" језик не зиам по какијем правилима. Зар то није мудријашеље, кад ее каже гјгга/.ат »е (75) мј. грозим се, ро^1е-
ма Епглези (Нерис, Мур, Шелеј, Североамеричаиин ЛонгФеАОв И још тројица); па ондаГумуии и Новогрци и најносле два Мађара : Гарајпјаи ПетеФија. 0 Нл. М. Јоваиовићу као песнику иаписао је Милан Савић кратку, али нромишљену и језгровиту студију, која је изашла у старом „Стражилову" годиие 1888. у 31. броју. Милан Савић је п(1 мом мишљењу добро схватио појезцју Нл. М. Јовановића ма да ју је оценио само по опим иесмама, које су у „Стражилову" изашле, и ја мирнс душе смем иотписати све, што је онде о тој појезији речеио и смем ту расправицу нрепоручити свакоме. Од оно се доба иесипчки рад Нл. М. Јовановића, развија у старом правцу, којп је донде већ био обележеи, те пе верујем да би Милан Савић имао нрилике изменути што у оиој расправи; највишс ако би је разгранао. 111то рекох ире три недеље за Сима Матавул.а, нонавл.ам и за Нл. М. Јовановпћа: нека само даље ради, а за онширну, свестрану оцену његова рада — има још каде. Јован ГрчиА. М с1а\-а (88) мј. погледа, ргој*и(пи1а (44) прогутала, пе/.аћопи-по^а уЦеиа (42) пезаборављенога (а ово зиачи: који не заборавља), п1,јеб1Ј1У (40) (гбвШсћ, жау1с1ап (55) завидљив, 8а/,а1по (57) т 1 (.1 е 1 <11 пг. ипасајпо гака»1јиса (60) накашље се, кпаИсап (65) пеиј^еп^, пем|.о /1акиа 1»кг1 зе (77) њсшто златно свијетли се, 1г 1уо^а .чппевка (77) осмијеха, хар1акап (77) уплакан расплакан, ропашјевЈШ (99) поиамјеп!тати, Г11к1ја (1 (102) нудити, в» а ве и /ј е саI а оЛ р1аса (105), ватоиа4аја (110) беИЈв^уеНеп^пип^, ргоћ1је1о јој ве јјјго С оуико^ ЈЈгћа (113) нрохтио јој се грофовеки грб, оргоа! (118) опроштеп.е, ја ргп-о1јијет (122) пристајем, (Јгћкауо (124) дршћући, пагиеај (124) наручје, VI иеШе? (128) 81е иппвсћеп? мј. шта желите? ос1ћИо 6 «а»л (53). избило, теш је угисе (54) пнг 181 »агт, ^го/.по те и §1ауи с1ера (81.) бринем се, ■/.аг пе, (1а уа.° 1ји1>1 (86), /,аг пе, (1а аи кгавпе тоје гиие (47). зар вас не љуби, зар нијесу красне м. р. ићојИо (51, 98, 116) као да зпачи: бојажљиво, а сваки би нрије помислио: храбар, који жели боја. Па какве су ријечи : озир.иПо (11) пашго је (15) к1о куник (28) /ЛптИ (41). ћтјепје (42) СгаЛпа ора/лу 2охки ^апе ве (46) (1гоћ18 (63) роћјсе ве, јег (1а зе јеДап тога пдпиИ (71) (1о У1(1о\а (8И) до виђсња, 080У1 ве ропо.чпо (90). кросИауат (97.) ро1гер4а ро гадаепи (102). Пва! се(е, гавШгК си треба или : р 1 ма 1 1 се(,е, га8т,пг11 се4е или : р1васе(;е га81иг1(!е(е. Т. 0. 0ЈтИг!ја 0еше1ег, Теи(а, 1га§е<Ија и ре) еша. Огоћ пГско ро1Је, рјезап, иуоДот ргоргаИН У1ад. МаиигапЈс! 1 Гг. Магкоук:. 8а зПкот рје.чгпка. — Овом књигом пружила ,је Мат. Хрв. својим члановима два најбоља рада Демете-^