Stražilovo

-43 76

љегова енергиЈа, тек онда се види иапредак му и морални и материјадни, ако има купаца, ако има дакле на кога ће му енергија прелазити. Човек може бити иаучеп, може бптџ натучен

знањем, али то се тек онда види ; кад ради онако, како Јге му то ирелазити у свет; иначе не; тек е.аошптаван.ем свога знања другима говором или ппсан.ем видц сс, пп:а ко вреди! Ст. Милованов.

чјх' N1^» У1^ N1^ ~)х@ '•јх' N1^ "-ј-* 1 -*№■ Ф КНзИЖЕВНОСТ. Ф

^ ^ 4 1 ч * 0Ж9 ^ ^ "?* ДР. ОСКАР АЖБОТ.

|с1д ст})а,гшх крг.ижевних радника, који су % озбиљним и темељиим својим изучаваљем Ј и радом све Словеиств-о задужили да ] им ода велику хвалу и иризнање, међу првима је за цело и др. Оскар Ажбот, проФесор словепских језика на свеучиЛишту у Пудпмнешти. За нас Србе нак уз то још стекао је тај човек већ и до сад неисплативих заслуга, долазећи од године 1884. амо сваке године, да при испиткма зрелости иа српској целикој гимназији у Новом Саду застуна у смислу закона високу кр. угарску владу а и ван тога ио налогу исте шгсоке владе долази сваке годипе да обп1,е поменуту гимпазију, да падгледи школски рад те да о њ*ему извести високу владу угарску. А какав је др. Оскар Ажбот у тој мисији својој као мапдатар високе владе угарске, како иун Фина такта и практичпа недагошког ногледа, то знамо ми наставници гимпазије Новосадске, који сви до- једпог стеКосмо у њему искрена , нријател.а и заттитпика; како је иак добар и СПИСХОДЛ.ИВ по уз то и строг и пеумитан, где је нужде, то могу носведочити сви учепици и абитујпгјенти наше гимназије, које се др. Оскар Ажбот у урбђеној нредусретлшвости својој не уетручава пазвати и својим „млгадим нријатељима", ка.д су кадри владашем својим и учелг.ем да га задовол.е, звајући зар, да. им ;је толиким одликован.еи с његове стране труд награђеиј да сјајттије не може бити, и да им јс тнм нодстакнуто часЛол.убл.е, тај иајмоћиији ггокретачналеио идобро. Па с тогаи инје чудб. што иовереника високе у^арске владе на иапгој гимназији овде све од пајвећега до јМагг.ега љуби и поштује од свег срца.

Др. Оскар .Ажбот је изданак ггородице Ажботових, који се из Шкотске амо у Мађарску доселише још крајем игеснаестога века и већ 1715. године мађарско илемство Добише. Породица је та Мађарима дала до сад много добрих и заслужпих војника, државника и кгг.ижсвпика. Отац дра Оскара Ажбота био је одељни предстојник у ггрвом мађарском мипистарству. Др. Оскар Ажбот родио се 10. августа 1852. у Новоме Араду. Рано је остао сироче те га рођаци му у Сибигг.у приме и огтде је свршио осгговиу школу и гимггазију. Свеучилиигте је поЛазио у Будимпешти, Лииском, Серлину и Гетипгену и ог!де је годипе 1875. промовисап за доктора филосоФије. На евеучилишту је др. Ажбот студнрао управо санскрит и комнаративну Филгологтгју, а гге словистику. Године 1880. дође у Будимпешту. Тада баш пекако умре Фрања Ј осиф , доценат словеиских језика гта ВудИмпегптанском свеучилигпту, те се оггда раснише етечај иа, катедру за словеггске језике. Како се иико гга тај стечај гге јави, то велики зналац фииских језика, нроФ. др. Ј осиф Будеиц иоггуди дру Ажботу да комтгетује. уверавајући га, да ће бити изабрагт. Наравно да се др. Ажбот томе одупирао гго најпосле се ипак регии да иокупга. Почгге изучавати стари словенски језик, руски, српски и чешки и гвоздеиој му вољи и озбиљну труду ггође за руком те с чаШћу заузме катедру, тта којој и данас с иајвећим усггехом дела. Ради научних иепитивања својих ггуговао јс у Чешку и гго наШих крајевих а дваред је ишао и у Русију. Приликом. стогодишње славе од рођења Вука Ст. Караџића застуггао је др. Оекар Ажбот