Stražilovo

чз 1

9 ЕЗ-

1пљш'Бе лримио је и др. ЈС. Јирочек. Копачевић је истраживањем дошао до еа свим новог резултата. Он је докааао да се „ Срсковском жуаом зеао дапатњи Колашин " и даје „место Врскоао* било један и ио час источно од Таре, четерт часа од садатње црно.горске границе, иола часа од Мојковца Осим тога одредио је Ковачевић и за љубовиђску жупу, да ,је била „ у иоречју реке Љубови/је иимеђу Брсковске п Вуднмљанске жуие Бијелог Поља и Лима ". ГеограФија наша је овом расправом много добила. Књигу иије потребно препоручивати : име Љ. Ковачевића, после Руварпа највећег историка нашег, довољно је нрепоручује еваком пријатељу српске историје и геог .раФије С. С. ЈиПЈ Саевагј$ СоттепЈагп Је ће11о СаШсо — Рагв р г I гаа ([—IV), објаспио Мита ЖивковиК, проф сор I. београдскв гимназије. 1891. — Када сам угледао прво ппсолско издате Цезара, обрадовао сам се тим више, што угледах име издавача г. Мите Живковића. Ја миелим, да је већ крајн.е време, да и ми Срби не само у Аустро-Угарској него и у Србији Порадимо на изучавању класичних језика, .јер то је најдивнија умна гимнастика, најбоља школа за лбгично мишљење и расуђивање. Па пољу те класичне наставе етекао је себи велнке н неоцењиве заслуге г. др. Јован Туроман у срнској новијој кљижевности. Г. Жнвковић удесио је ово школеко издање за ђаке на српским гимназијама и великој шко.т. С тога смо ми и помно цео „текст" прочнтали и изнећемо овде неке своје . примедбе. Данашња наука при оцењивању старих класичпих писаца особито пази на „текет-критику". У томе су Немци и Франпузи далеко дотерали. Па ч ми, који јре бавимо класичном филологијом , морамо пажљиво п])атити дела ових парода. Поред многих Цезарових изДања, изгледа ми, да ,је нознати проФесор бечког универзитета Гитлбауер највише допрннео, да ее Цезар изда онако како треба. Та баш „текст-критика" нангем је издавачу нено зната, Но пре него што пређемо на сам „текст", навешћемо мишљења старих о Цезару: С1еего Вги4и8 (75,262) каже: КИаш соп)шеп1апо8 ^иовЛат зочрвИ гегнга чиагит та1(1е (]Ш(1ет рго1)ат1о8, ишИ е)пт зш)1, гесИ ек уеОивН, ошпГ огпа(и огаМошв (атциат уек4е (1е1гас(;а. А да нс би све павести морали, сетимо се само израза „рпга е4 !п1 н 81 п 8 огетИав" и оне хвале, коју палазимо у предговору НгНаја у осмој кн.изи. А шта ми видимо месТо тога у „Цезаровом тексту" у опште? Смесу и несуглаеноет па сваком кораку. У тој несугласноети прнтичу нам у помоћ тако зваии „Со^Исеб". Од евију кодекса Цезарових највећу улогу игра „Со<1. Уп)(1. 95. поред О#о1))апа Да ке бисмо мо рали о'вдје све варијанте и интериолацијо напомснути, прелазим на г. Живковића текс.т. Иорсд многих мСста, која нису поправљена, спомонућемо спмо овс нримедбе. У I., (>., 1 стоји: егап( )(1оега (1но, (]ч11л18 КЈпегИш« ЛотО ехпе ро88еп(„ То није Цезар могао рећи него „егап( Шпега (1чо, ипнш рег е(,с. I., 5., о : (1 опш8 геЈШопхз вре 8н1 )1а(а. Ово јЛогаиб" је незгодно — то је таутологија. То је 1псе с1%г*ш8! II., 25., I., "Саеваг.... 1Љ1 ... геш евве >н апцп«(,о уМН песјие иИит 8и1)8)с11ит (јИ()(1 8и1ц||11(I ро88е(; мора . се изоставити). III., 25., 1. сшп... врес!вт ЛЦпе (орјпшпет) ри^пап()ит ргаећегеоЈ, сит Н.еп) аћ ћовНћиз сопЛатег * На карги „черпогорекаго кнлжества" од II. А. Ровинскога (изданој г. 1889.) забележено је Нрсково као село источно од Мојковца, па самој граници турско-нрпогорској (с турске стране.)

рцо;п:1ге(,ог. Тако мора ово меето гласити. У првој кн.изи сар. 40. каже Цезар ..а\\-(п! 1аш е88е сопу1с(,аш". У „Додатку" преводи издаг.ач со1)У)с1ат-доказан. Када бол.с нрегледамо и нромислимо о овом месту, морамо се сетити, да то пи.је обична конструкција него необична. Трсбало јс дакле споменутп обичпу копструкцију од сопујпсеге. У III. књизи 14., 4 : 1.ппа 1)48 ап(еш ехсНаЦз (ашеп 1)аз аННпДо рпррпнп вирегаћак. Ех ћагћапа пауИшв могао је Цезар само због „аНН|1(1о" уиотребити — иначе мора Овдс генетив стојати. Сва ова тежа места морамо ученику добро предочити, јер само ћемо тада моћи иостићи опо, за чим тежимо — за идеалима што узпишенијим и савршенијим. И џџ> ово прво српско школско издање Цезара има доста текст-критичиих ногрешака, ипак га са радошћу иоздрављају обе српске гимназије правоелавпе, а надамо се, да ће наш издавач ири другом издању осврнути се и на текст-критику. Додатак је врло доГро израђен, у њему се налазс многе згодне примедбе и тумачења. — Овом нриликом баш слободап сам покрепутн ону лету миеао, коју ј(( „Застава" ире једно три месеца напоменула : не би ди се и паше две гимназије еложити могле, те да нокрену оиа кав исти лист, какав имају наша браћа Срби у Србији а то је „Наетавник". Мн требамо књига иа матерњеМ срнском језику, а не на туђем, У то име иоздравл.амо сретап почетак издавања старих кдаеика на сриском језику с молбом, да нае издавач што нре обрадује другом кп.игом. Рег а.чрега а'1 а81га! У Карловцих. Г. Ј1. КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ. • У немачком знаиственом клубу у Вечу предаваоје 27. пр. м. Тодор СтефаноеиИ Нилоески о богомилској вери и о средњевековним: сектама на балканском чолуострву , с особитим обзиром на државна и друнггвена стања у старој Бугарекој, Србији и Боени, која је изазвао богомилизам. — „Оћхог" у свом 23. броју од ове године приказује најпокију расправу Нсмца БЈјЈдермаиа, нрофесора на градачкој великој школи. Та ,је раеправа изашла у XXXIX. евесцн „МНШеПпо^еп (1е8 Шз(оН8сћеп \'еге1пе8 1иг 8(е1егшаЛ" а натпис јој је „8(;е)епт)а>'и'8 Веулећипцеп аит кгоаИасћеп в1ауоп18с1|еп КбпЈпЈгшећ 111) XVI, ипЛ XVII. Јаћгћшкк-гС. Ту нисац онширпо нрииоведа, у какиу су одношају етојале Штајерека и Крањска нрема Хрватској и Славонији за <1>ердинанда и Заноље. „Оћгог" ужива просто у нроФссору Бидсрману, што је „скдон свему, што је хрватско", а у целој овој рзсправи најбоље му ее канда допада, управо му годи то, „што Бидерман, говоре1|И „о доби, кад је граница заведена", „кори Фр Ваничека, на.јновијега списатеља граничарске повести, који тврди, да ју је прво оеновала године 15:18. нека хриа Срба, тсоја се тада онамо преселила, бежећи од Турчина." „Оћгог" већ не. зпа шта ће од радост.и, што Бидерман Ваничеку „казке, да пе бп биб заблудио тако, теепп (1ег8е11>е (1а« уоп 8101011 ИјиМс ип(ег Зет ТНе1 „Ој >1ес1а1о кпЈ1гетпе роу^евН јицо 81ауеп8ке" ћегаив^е^ећепе Ос8сћ1сћ18№егк •/.и ВаЊе ^его^еп ћаћеп теГи-Де", јер је ту, но Бидермаиову мишљењу, „гшп ег.ч1епта1е (1 ј е Еп^зћећиој* (1ег ое81еп'. МННаег^гепге \)',аћг 1|еНв^е(геи ('?!) с!аг ^е8 (е1Н". — У претпрошломе см'о броју међу књижевним нрика.зима приказали читаоцима „Стражилова" нриповетку из босанеког Јкивота иод патписом „Алмасија" и напначиди смо