Stražilovo

-43 72 81-

да би им се тешко цијегта ударити могла. Појаве су то, у своме роду, једииствеие. Ево, на крају, Рима данашн>ег. 0 п.сму се, до душе, у монументалном погледу, нема шта казати; ал и он има своја нрава на онстанак. Нови Рим не ће никад нредстављати армопичиу цјелииу, попут иеких градова американских, који су, тако рећи, преко ттоћи и једним махом створени : иови је Рим ирости калам новијех младика на старо дрво, и тиме се Талијанци могу само дичити. С тога ће отт остати увијек древаи и јединствеи, и само у ту цијеиу моћи ~"ће да уздржи и иа даље свој стари и славни пазив „Вјсчпога Града." 4. септембра. Да ги кажем штогод о своме коттаиу и о римском вањском свијету у опће; тачиије да ка;кем, о свијету, што сам га овдје на улицама затекао. Настатшо сам се у гостионици ,,-кјед Каву|)а", гдје обичио наши нриморци свраћају. Снол.ашност овога хотела тптје, бо'зма, сувитне „отличиа",, али му је иоложај пс, далеко од Нантеопа — врло згодатт; па два корака од хотела дееио с<е г.ал.аи ]»есторатт „код ћулића", гдје се ирипрАфа изврсио тијесто са соком, ттешто палик иа иатто.т.ске „макаротте". Римљани, којн су страпшо облаиорни, хвале п харче то јело у всликс. Ту ти обичпо ручавам са својим другом у (5 сата иред вечс, залттјевајућ ])имско тнјесто сачувепим бијелим випцетом » „(И РгабсаЦ": право боговско нићс! Што се доручка тиче, ту већ исма ])сда; доручкујсмо свуда, како нам се кад памахне : данас, па Пстровој ннјаци, а сјутра па тфотнвпој страии, код Квиринала. Ова" смо се прва два-трн датта прилично паходалХ п:о густом ЛавИринту улица и уличица, тнто се стеру и украшавају измсђу Млстачкога трга, Ко])за и Ватикаиа. Пу, колико и к'уд сс год скитамо, обично па „Огубов трг" (Рта ?.2а Со1оппа) достшјевамо; та.ј је трг срсдигнтс, уирав срце мод<'рног Рпма: а тако га нрозваше 6а Марк' Аврслијева (Лптопиповај стуба, Што се па срсд п.сга пздиже. Мимо очскиваља, затскли смо овдјс јотп вслику Врућииу ; има јс ирско 20 ст. I!.. особнто дап.у, кад сутгцс

прнисчс. Него, срећом, ходајући по римскијем улицама, иаилази човјек сваким кораком иа живонисне чадорове, или ти кијоске , убавих продавачица шербета и хладттс лимунаде, које би те, све и да нијеси жедан, својом чистоћом и иасмијаним лицем . к себи нривукле, да коју пару потротпити и зажарени гркл.атг оквасиш. Рим је тта гласу са обилаштине чесама и водеиих извора. Гдје се год обазреш, жубори вода; и тако, нентто с врућине, а ненгто са честе нанасти, људи овдје и иехотице водопијама гтостају. Па се ја код овијех ггродавачица хладпа иића и за то свраћам, што огге радо ћаскају, а ћаскање са намјерпицима, то је за ме у ггуту право уживање. Измећу читап.а кн.ига и живог разговора, постоји та велгтка разлика, гпто у потоњем случају човјек може да сам разна нитања иоставља, нити му је потреба да очи.мори — на иротив! 1Га опда, на сријету има мпого књига досадних, невал.алих; док ггема тога простака, од којега човјек у разговору не би могао да нггогод гтаучн, ил какву згодпу, мпсао изааше. Ја сам често пута ову крастгу Гетеову изрску у животу' Искусио. У тућој з.емл.и ће путник ттајбол.е учггииттт, ако до1)С у додир са средњом руком народа. Ту ћс наћи вингс искреностн, него ли у вигпијем клаеама, а и гдапге оригипалностн. Ма колико се разгово]) око обичнијех ствари врзао. оггст ће но каттгго из њега врцИути огта искра, која је кадра да читаво .једпо лИце иародног карактера обасја. Нрсма томе, ко хоће да ијоле зазре у безбрижпу ћуд и весео поглед иа свијет нростијег римског житељства, а огг трсба да овттјем убавијем „пгербетаркама" и]>истугги, иа да им са тгеколико иовчића харча узао на језику разДријеши. Те су цурс прави урнеци римскога иростоиародног типа, а држе се и ћаскају, као да су какве ктгегиње. Дућаичић око њих чисто је милитта погледати: мрамортш бапак, чатпе, Јкличице., тањи])ићи, све се то блиста и чистоћом миришс, као у сред Холандије. 11 у. од свијсх овпјех Дућапића најљегппи су опст отги на'великијсм т ])Г0вима. Опај тга Стубову тргу обложеп ј.е сав са з]»цалнма, а блиједу му газдаричицу красе двијс