Stražilovo

-13 7

3 ЕЗ-

Дт. 0си ■она ту црту 1 [с ће иикада пЈшјеКи. II свако ее од и>е аадОвол.аи растаје: и млади оч-ицири, којијех је овдје сијасет, и ђаци великијех школа, и иовинари, и носланици, и ирости радници; сваки мисли, е је он сам и.ену милост задобио, ал се ии једап ие може похвалити, да му је што копкретно обетала: то је нрепредена кокета и ништа више. Таке су ти, у осталом, све 1'пмл.апке, иа?узимл,ући паравпо опе, што иауаетак нравс већ ио своме тнату. Ко је дакле вол.алт, да се еа римском

■ Лжвот. а иаш Љубо Ненадовић: да је одвећ иретриап монасима и просјаклуком. Дапас су се ствари са свим нредругојачиле. Кад је паш ки»ижевни ветеран с Бладиком-пјесником Рим обилазио (то је било 1851. год.), бројала је вјечпта варош мало од 150.000 стаповника; да.нас у љој живи иреко. 450 хнл.ада душа. 1'нм је Даиас п])ијестоница једпе велике крал.евине, која је у Јевроии вау.чела можда псслућено, ал свакако знамепито мјесто; нрема томс, пије пи његово жнтел.ство више оно, што је пекад било :

врапе плетенице, за кбјима једнако уздншу и Римљани и пе Римљани, и Руси и Енглези, и Нијемци и Ф])аицузи; а богом бих се заклео, да ће она данас више новца утјерати, иего иједна каФаиа у Риму. Треба -само стати, иа гледати како ее опа унпи.е, да своје муштерије што задовољније отправи; окретна и благорјечна, емјешка се оиа и шали са еваким, ]1е ограђује'"се пикад од туђијех ношалица лажпијем стидом, ал зато оиет пе пада у тривијалност; јонг једпу црту, иа би очито забасала, ал

буржоазијом из. ближе унозна, ои треба да сврне код „сињориие Клелије" на пијаци „стубовој". Одатле ће моћи да иајбоље иосматра и живоиисни ^ар-мар рнмскога друпгтва, нада све вечером, кад се ова пијаца електрично расвијетли. Да богме, данаитн»и Рим не наличи винте иаиииском Риму недесеттгјех и шездесетијех година, који је па странца криво гледао, бојећи се да у свету варопт ие уттесе развратна начела јев])оттског либерализма, те о ком Француз Жирарден вел.атпе: да „заудара љешииом",