Stražilovo

43 1)1 ЕЗ-

„1ихе", у Талијанаца „1и.ч.чо", у Епглсча „1ихигу" и т. д. Мађарп, који као пуристе ие уиотребљавају радо у скомс јс:шку туђс речи ; прслодереч луксуз доста незгодио и песирстно са „гепуихев" - тс.рање сјаја — те се служе том рсчју често и онде, где нема ни помспа о сјају, где се, на нример, прско мсре троши иа јело и ниће. Лукеуз је релативан појам, јср јс према ]килнчитим врсмсппма и нрилик&ма и он сам раллпчит. Под том речи сс рааумевају обично иадатци ва етвари, које су ирема раалшчтом друштввном и материјалном етању у мањој или веПој мери излишне. Ио томе ће сваки појединац, снаки сталеж п народ свс оне издатке сматрати за луксуз, бсз којих ол може бити. И тако Ко оно, што обичну тсжаку и раднику изгледа да је луксуз, имуЈшијем човску сЈ)сдн,ега сталежа бити сваки

даиш.а потреба, а овај ће«оцст сматрати за луксуз друге издаткс, без којих ие може да будс боглташ п.ш онај, којн у друштву заузима виши и угледнији положај. Виио и о>иније хал.ипс су за нроотог тсжака и радника ствари луксуза, а за пмуКнн.јс.г човска средњега сталсжа редовпа нотреба; богаташ 1и- редовно сваке године трошити на кунатила и путовања, што би за обичног грађанина, коме сс не расипа благо, било луксуз! Да је луксуз релатива« појам, види се и отуд, кад га нрименимо па разлпчита времсна. Шс^ер и кава беху некад луксуска роба, коју цигло само вслпкаши и богаташи по скуне новце могаху набављати из далеких крајсва света, а-Данас јс та роба у општој унотрсбн, трошс је и спромашније класе парода.

(Цаетавиће се).

Др. ђорЏ Дера.

У ЛАТИНИМА.

Нријатељу Милану Сави^у. (Насгавак). Пантеон. ваки у бога дан, кад из ку Ке иза-

1>см, иди се куки враћам, нрођем нред Пантеон. Иреда п» проћи, а у њ не завирити, то је скоро ие-

могуће ; те и ја, ма да сам випхе нута уморан од силна трнкарал.а, кад год мимо њ ирођем, а ја редовно у њ сврнем. Пантеоп је најљенша римска црква и уједио једини старински храм у Риму, који се цјслокунан сачувао, те у ком нутник можс да нромотри, у потнуном склону, несравњиву љепоту старинске архитектуре н особити карактер старинског култуса. Кад нреда п. стуни, па се загледа у оне величаиствеие стубове од источпог гранита, што му тријем красе, те који су тако дебели, да их једва два човјека могу рукама опасати ; кад се за тнм око њега нрошета, на му оком иоглади тешке округле и црвенкасте зидине, и онај дивни Фронтон, којему су толика стољећа благородно лице огарнла човјек се чнсто потресен осјети пред оном строгом величином, нред оном красиом 1гростотом, нред оном емјелом замисли. Док тај горди споменнк старинске уљудности посмат-

рам, мени се збиља чини, као да лакше дишем, на се поносим, што људском соју припадам, а душа мн лшв.љим жаром лебди зас.јајиим усномеиама римеке славе н госпоштине. Коме овај честити сномсиик познат пијс, ако нншта, ио разнијем сликама н репродукцнјама, што се о њему свијетом ироносеУ II ја сам га често у слици гледао и разпа описивања о н.сму чнтао, ншчскујући жел.ио час, да га. се и у суштипп нагледам. II ево дође вријеме и томе. Утисак је п.егон нреко очекиваи.а велнК. Нс ћу да тн га овдје на ситно описујем, нреиосећи туђа стручна онисивап.а, којих има изобил.а. Једно ћу ти само наноменути: свакоме од овијех стубова у ирочељу, на којима је Фронтон наслоњен, има но тринаесГ метара висине, не узимл.ући у рачун нодножја и главе, све од бијела мрамора. 1Гма их шеснаест на броју. У бога дивна Фасада. Уђимо унутра. Храм је п данас, као у ('тарипско доба, озго раскривеи; бива: кубе му јс иа врхунцу иробушено, а та је рупа девет мста,])а пшрока, и јсдцна крока п.у свјетлост у упутЈшнш.ост цркве-