Stražilovo

-чз 124 ЕЗ-

СУВРЕМЕНА ПИТАЊА.

ii. ПОЛОЖАЈ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ИРЕМА ВЕЛИКИМ КЊИЖЕВДОСТИМА У ОИШТЕ И Ш'ЕМА РУСКОЈ ЗАС1ЖИО од како велики

ф а иоследња три деценија, мајетор руске уметности И. С. Тургењев бчара Европу својом иојезијом и извојева јој својима и својих великих врсиика делима одлнчио место мођу нрвим евронским литературама опажа се у животу идејо литературе једиа, истина обична, али врло занимљива и поучна иојава. Једна литсратура, која се напором бсзброја даровитих, генијалних глава па основу -изучавања п претанања у свој ■ организам заиадпе просвете п всштлие стварала и створила за непуиа подруг нека, долази, да у добу своје потпуие раз-' вијопосТи достојно награди своје учител.ке - западио евроиске литературе ; — и да их у добу њихове старости, одмора и у неку руку учмалости ожинл.ава, својом свсжом, животодавном влагом. Нојава та нијо у вечном животу идоје књижевности ни нова ни иеобична, ока сс јављала, од како јо па Истоку прод освитком историјског доба почсла да се развија прва култура и књижевност па до даиас; опа је тако стара и обична, да при пастунан.у таке једно литератур.е изван домаћих граница никоја светска литература пе долази у забупу: какав положај према њој да заузме — све су опс то ве1> и саме виђале и вршиле, и с тога се оно, без икаквс бојазии, драговол.но предају благотворпом утидају новоприспслог и повосазролог друга. Отуд п видимо да се литературе: пемачка, ФрапдусКа, опглеска, код којих ј'е данашња руска књижевност од ирвих својих почетака (ЈГомоиосов 17о9.)' до јучо бнла на науци - - данас, кад је ова нотпуио сазрела за друговање с њима, драгОвол.но продају п.опом благотворпом утицају, који оживљава. Но поред тих литература, а нарочито посредством нсмачке, тс вечне учител.ке нашо уметне књнжевности, почела је за иоследњих двадесет годипа руска литература утицати и на слабачки оргапизам паше књижсвности, која данас -- сад у ббл.ем, сад у лошијем преводу -- има добар доо руских класика иа своме огњишту. 11а како у радника на пол.у сриске н хрватско кн.пжовпости има још увок мцого добрс вол.е за пресађиван.е руске нојезијо у наш духовни организам, чппп нам со да нсма данас важиијег питања у ерпекој књижевности, но ироговорити којј што

пре о положаЈу наше књижевности ирема великим западним (т. ј. светским) књижовностима у општс, и према руској засебно, и о реч>орматорском задатку, који би морало вршити упошење таке једие литературе у област нашег друштвеиог живота. Питањс то није код нас још иикако расправљано и ми у папред већ знамо да наш кратки члапак ни близу није кадар решити тако велику ствар — но покушај, ма био и са ивим слаб и ногрешака нун, имаћо* своју иесумп.иво добру страну у томе, што је бар ночео. У то пме молимо читаоца, да списходљиво саслуша, како мислимо о самој ствари. Литература развијепијих народа на Занаду, којих свака живи рацијоналиим животом. нека један и два и више столећа — потребују у своме развитку још и даиас нових иаравствених елемеиата, као што су их требало тада, кад су тек стајале па сиагу, и песвесио и певешто узаимале еломонте и облике кн.ижевноети у суседних, образованијпх народиости. Као гато Фраицуска књижевност, да би у ошпто у оргапизам Француеког духовног живо.та унела идеју умстне појезије, морала ноћи иа наук етарој класичиој књижевпости па не могући јога ирозрети гата је битиост нојстичких нроизвода и иехотице створити псевдокласичну драму, снос, насторалну појсзију, и тек тада као неки папредак у развнтку појсзије: вегатини и животу ближу еонтименталиоот, романтизам и т. д. и као што јс немачка књижевпост, усвојивгаи из ч >рап цуске псевдокласичну н септимоиталиу нојезију, етцорила могућноет да се трудима Лесиига ириближи тадап.им енглеским, животу ближим писцима, чпмеје тек развијање литературе изведенб било на прави пут, — исто је тако и овој и оној књижевпости, као и свакој другој, потробио пбвих слемепата са страио и тада, кад литература но учи више азбуку и но стаје .тек на поге, но је развијепа у величаиствеиу зграду, која се дшкс на духовпом жнвоту читавог парода. У првим ночецима требало јс ио.моКи са стране, да се идеја вештипе, уметие појезије уиесе у земл.у; дапас нак, кад јо идсја већ одавпо уноееиа и срасла са духовпим организмом другатва —: да се гато дужо и сигурније одржи.