Stražilovo

НСЗ 144

достатку хоћо да иомогне овај зкурнал, отварајући свој<: стране свима словенским писдима, који искрено желе, да печатаном речју расправља.ју така питања (страна 17.). Програм : чланци из слов. књигкввности, етнограФије, исгорије и политике; дописи; летодис догађаја у политичном, верском, друштвсном и књижевпом животу словенском; критика и библијограФија ; у прилогу преводи проиавода слов. белетристике и слико слговенских радиика. —• Из свеске бележимо ове чланке : стр. 125—128 повољан реФорат о „Карловачком владичанству." Ман. Грбића од И. Н.; у кратко се ивводе резултати нрве две књиге. Стр. 122. реФерат о „српско-бугарској војии 1885. г." Бендерева, стр. 124. о Конет. Јиречка „Ваа Ригв^епЉит Ви1^апеп", оба од А. Г).(уђиловпча). На првом месту је чланак уредников „К'1> читатедк)", у којем баца опћи поглед на дроеветне и политичке прилике свих Словена и оних несловенских народа, којих је судбина ма каком споном везана за Словене (Лети, Мађари, Румуни, Грци, Турци). т. о. ■Товап ЦетровиЛ. Кратки типџк или црквено правило. За ученике учит. школе по вел. црквеном типику израдио — Н. Сад. Пајсвић. 1892, 8°. 75. ц. 45 новч. — Врло уместан школски закон у Хрв. и Слав. иаређује, да се не сме учити из рукописа него се за сваки нредмет мора спремити школска књига. Ово је наведо писца, да еастави ово дело; нека струковни људи оцене шта вреди. Г. КЊИЖЕВНЕ БЕЛЕШКЕ. — У 7. броју „Јавора" о. г. приказује Дан. А. ЖиваЉевић стару једиу талијанску књижицу, од год. 1841., у којој се, поводом штампања Вукових народних песама у Липском, говори о нама Србима и нашим иароднпи песмама. У опасци својој уз тај Живаљевићев прикав наводи уредииштво „Јавора" по „Српским нароЛним новинама" Теодора Павловића од год. 1844. још једну збирку наших народних песама у талијанском преводу. Ми смо том приликом радИј да изнесемо, шта се још о нама и нашим народним несмама писало и расправљало у италијанској књижевностИ: Осим Бијонделија, Томазеа и Пелегринија, који сс у 7. броју „Јавора" спомињу, освртали се од Талијанаца на Вукове збирке и из њих су наше иародне песме преводили, колико је нама познато, још и ови: чувени повесиичар и књижевии историчар Севаге СапЛ, уважени публициста Саг1о Теиса (у расправи сво јој: Бе11а 1еИега4цга 81ауа, Ггозе е роез1е ри1>Нс'а1е (1а Ти11о Мабвагап!), за тим проФ. А11^е1о (1е бићегпаЦ« (у сво .јој Историји опгатс књижсвности), .Таков Ћудииа (01аото СћшДта) и Петар Касаидрић (Пе1го СавзапЛпсћ) Далматинди, који су такођер Талијанцима преводили и тумачили наше народне песме; најиосле и Марко Цар у часопису „В1у!8№ Соп4етрогапеа", што је годиие 1888. у Фијоренцији уређивао ироФ. А. Де Губсрнатис, полиграф свстскога гласа. Та расправа Марка Цара (Унк 84е!'. Ка-

гаД/лб е 1а роев!а роро1аге вегћа) изашао је са још Шест његових студија у књизи нод општим патписом: 81шГ| 81ау1 Л! 1иНега1-.ига е<1 аг1е (Задар 1890.). — У прошлу суботу читао је у седници српске краљ. академије Јооан РистиЛ расправу своју о устанку иод оеликим Карађорђем. У седницн је био и краљ Србије а прсдседавао је Стојан Новаковић. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК. — „Удружење Срба ЈЈака", у Иетрограду преустројило је децембра прошле године свој устав. По трм уставу одржана је ове године 14. јануара прва светосавска прослава у дворници Словенског Добротворног Друштва. на којој беху многи одлични Руси (нредседник Слов. Добр. Др. ђенерао Игњатијев) и пстроградски Срби. Иротојереј казанскога сабора А. Љебсђев осветио је водицу, прелио кољиво и прсссдсао колач са нредседником „Удружења." После су неколики чланови предавали о раду св. Саве и на крају је отиевана све-осавска песма. Руски гости беху веома задовољни с овом првом светосавском прославом у Петрограду. — У скј пнхтинској седници од 13. Фебруара о. г. примљен је једиогласно предлог тридееетпеторице послапика, да се Змај-Јоваму ЈовамовиИу и Љ. ЈГ. НенадовпИу да годишња пензија од 4000 динара. СМЕСИЦЕ. , -(Серес у Маћедопији). Ту најважнију и највећу варош источне Маћедоније, коју Данас у слиди приказујсмо у „Стражилову", опиеује Гоичевић овако: Серсс'лежи на северној ивици велике равнице а на подножју бреговита краја. Стара варога, у којој станују Срби, Грци и Чивути, још ее и данае зове Варош. У Вароши је и митрополитска црква и резиденција архиепископска. У новом крају седе трговци, ту је и базар, ту се држе сајмови и ту се копцснтрише живот и промет. Серес је важно трговачко место и сајмиште за богате производе плодовите равнице. Има 30.000 становника, и то 12.000 Срба Хригаћана и 4000 Срба Мухамедоваца, 4"00 Турака, 7000 Грка, 1900 Чивута и 400 Бугара. ПОПРАВКА. У 4. броју „Стражилова" на страпи 61. у чланку о животу и раду Вл. М. Јоваиовића стоји, да је у заеебној кп.ижнци изашао циклус пегових аесама „11з ирестоничког жноога", које су нојирс ипшиле у ЖивалевиИеву „Колу", а треба да. стоји „Цртице и:> самачког живота", које су најпре изашле у „Отаџбипп". У 7. бро.ју п,ч стр. 105. у другом ступцу у 7. реду од горе поткрала се покрупиа омашка; стоји котерије а треба : кокетерије.

САДРЖАЈ: Песништво: У магати. Еиитафија рата. Вјерииа љубав. — Поука: 0 луксузу. У Латинима. — Књижевност : Сувремена питап.а. — Ковчсжлћ: Књижевни прикази. Кн.ижевне белешке. Просветии глаеник. Смссицо. Понравка.

..СТРАЖИЛОВО" излази сваке Педсље на читаву табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Ф. 50 н. за но год., 1 ф 25 н. на чстврт гоД. — За Србију и Црну Гору 12 динара на годину. — Рукописи се шаљу уреднигатву а нретилата књижари Луке Јоцића у Нови Сад. — За Србију прима иретилату књижара В. Валожића у Београду.

Издаје књижара Луке Јоцића,

Штампарија дра Павловића и Јо[ ића у Новом Саду.