Stražilovo
чз 143 е$-
цизам Волтсровс Амријаде — та два Франдуска дела ваједно са тадањом Фраидуском литературрм ипак прос.встљаваху мрак око себс и помагаху, да сс како тако иочну градити зграде данас тако грандијозних; литсратура, као што су: 'немачка и руска. Јужнословеиској срисној шг»ижсвиости, као у ггакиаду за пародиу вековиу патн.у под ту1;ином ; суђено је да се дапас заггочгге у мпого бољим прилнкама, но_ гнто сс пскад почнн.аху руска и немачка литсратура. 1Госледгка реч у уметНој појезији није данас вигне: Анрггјада Волтерова, Корггеј и Мадам Дсзуљер са својпм сентггмспталнггм јагап»чићима гг голу-
бпма — по: Евгенеје Оњогггп, Мртве Душс, ЈГовчеви Заииси, Оцеви гг Деца. Време јс увек шадо, ггарод увек подобаи да ствара и мегг.а — 1 можда ће у развитку појезије, који нигита на свету ггс може трајпо задржати, доћи ггза Ловчевих Занггса и Војнс и Мира пов, разумнији момснат, ио мгг, гг ако ггико сам себи судити пе можс, инак, осмел.епи историјом књижевггости од Омира до гроФа Л Толстога, смемо рећи, да еу Тургешев и Л. Толстој у светском разгпгтку ггојезије Факта блггзгса ггстина но Волтер, Корнсј и Расин. (Наставиће се). Јован Мансимови^.
КЊИЖЕВНИ ПРИКАЗИ, Поеак Граооски. Увода. Лриаовцјетка мз Бокетког устанка '1869. г. Нанисао — —. Црештампано из „Браника" за год. 1891. У Новом Саду, издавачка књижарница и штампарија А. Пајевића 1801. Цена 20 новч. 8-на, стр. 6'.). — Писац овога краснога низа списода од год. 1869. једва ако је у време тога устанка стигао био године, кад је дете -у Римљана од 1п('апз'а постајадо 1трнГ)е8, те (5и дакле непосредни утисги, да их је у опште био осетио, за цело до сад толико били иЈбледели, да их не би могао овако живо и пластично репродуковати. Него је то писац свакако испричао но слушању од старијих те у толико више претелсе на теразијама приповедачкога дара и умешности, кад је улео иоједине слике овако приказати, да се читаоцу чини, е пред собом гледа те слике. На гдекојих га местих до душе телсња за што већом предочношћу одмами и на клизави тереи пикантерије, на којем човек, ни сам не зна како, наједаред поклизне те ту онда ненристојност, ма и незвана,. обично притрчи да човек* Прихвати. Тако је то у Траовскога у опој књижици на стр. 21. 45. и 54. 'Го је мало и сувише, да рекн мо : а 1а Еш11« 2о1а, а да би се српској читалици смело дати у руке. Но мећу тим, може се ваљда овде испомоћи са оним оправданим: Зеш Кеи1еп 181 АИез геји па се и приповетка Граовскога са својих иначе лепиљ страна, нарочито са оие родољубне идеалности, која.ју сву ировејава и сме и мора препоручити српској читалачкој публици као свежа и једра лектира. Г К з аV е г Н ап <1о г - в ј а 1 8 к I. I* уагшеЈјтвкЈћ Јапа. РогГгеП, акуагеН 1 га/.пе пчапје. 2а^ге!) 1891. Хаћагпа кпЈЧХа. „МаГ. Н гу ." зуеиак 142 —144. 8° стр. 275. — Стара леиа времена! где сте V — тако уздшпу наши стари, који заосташе до иаших дана, али н'е могући корачати за напрстком времена, у мислима једнако сањају о „златном добу". Млађи нараштај, који сасвим угодно плива по дневној, струји, ие разуме их потпуно, али имкју та „стара" времена у себи нешто идилско, нешто топло и привлачно. Заиста је опда би.го лакше и безбрижније живети а у та-
ким приликама се стварају они доброћудни тииовн са јаком натуром. И читаво ондашње екоиомно, државно и друштвено устројство ишло им је на руку. Сву ту идилу је данашњи окрстни, реалиетичии дух времепа пореметио. Који сс од „старих" умејаху помирити с њим ти запливашс иовом струјом, али многн упорно стадоше на браник старих обичаја и права. Но то су као еламке, које пркосе вихору и изгледају „млаЈјима" као неке клрикатуре. Таку гомилицу људи „из вармеђинских дана" сео је да нам наелика даровити ЈБуба Бабић у ових седам сличица. Окретно с бравуром маше кичицом и посде неколико потеза иојављују нам ее поносита али доброћудна, често угојена и румена лица „пЛемениташа-вар.међаша". Као черобном палицом одводи нас у њихове прадедовске дворе, из којих се већ из далека разлежу „илирске" песме, бурне здравице и онда бескрајно звекетање чаша. Свакога посепце изводи пред нас па га приказује с хумором, кроз који се поткрада II есга, уводи нас у старинске собе са овсшталим намештајем, да прислушкујемо простодушне_ разговорб.и ускнпело весеље. Вуче те неодољиво даље, ти се батрЛни иреко његова неерпскога, џомбовита језика, сваки час.ее крнеш о каку нарогушену „вагрепштину", спотакнеш се о каку гураву германштину (шта ли је?), али мораш за њим, да ти нокаже све те ШтеФИце, Туне, Карлеке, Гилчеке и у "канцеларији, ина избору, кад принашу сабље, и па свечаностима, кад су у калпацима и уским ногавицама. И кад се напослетку опрости с тобом, останеш с неким тужним осећајем. „Вармеђија" ти долази као каки стари запуштен градић, којега зуб времена одрања и сравњује еа земл.ом, затрпавајућн многе заблуде али и миоге лепе крспости. — Најтоплије препоручујемо ову књигу, кроз коју веје свеж дух појевије. 'ј' о_ Антон ЕуГјилошч. Славинское обозрЉнге, «сторпко^итературнми и политичесши журналт.. 1892. јануар. год. прва. С. Петроград. Вел. 8°. 144.+21. — Вредно је, да обратимо пажњу нашега света на ово руеко предузеће. Међу словенским племенима стоје још миога просветна, друштвена и политичка ннтања непребистрсна. Том не-