Stražilovo

-43 151

| •ч1"

ч )"^> 'ч!/' -ј^

•-(Г ч ^б 1 т|

^ П 0 У К 1 I-

I -т- -г* -г- ^

^<^§> "Т^ ^Т 4 * I

О ЛУКСУЗУ. П0?Е1 ЖЗ 11 А.РОД11Е ПРМВРВД.Ж,

IV.

народа кој и се развиЈаЈу на здравом и солидпом темељу здрав и разуман је и јЕј^ луксуз, те им ј е и од корпсти и на све то већи нанредак. У таквих народа је луксуз управљен више на Финије и племепитије потребе, него на јела и пића и па та1пти спољашњи сјај и блесак, смера навластнто да задовољи удобности (сотГог^), и пије ограннчен на малсн број становништва, већ обухвата пгаре слојевс народа. Карактерно обележјс тога луксуза друге перијоде је ириродност. Свет почиње да љуби природуи у животу и у уметности, па том здравомс правцу мора и сама модч да слсди. Тако су се у ирошлим всковима посиле неспретне хал.инс које су стезале н к(1чнле тело и сметале у слободном му кретању ; биле су, баш као што је био и тадашњи свет, неприродне, изрезане н урешене различпим излишним пакитима. Велика Француска рсволуција на измаку XVIII. вска ирогласила је не само узвишеНо начело једнакости међу људима, већ од ње почиње и једнакост у иопш.и. Китњасто и нспрпродио одело пређашњпх времена замени код вишег и средњег сгалежа удобан и укусан Фрак и прост округао' шешир, па ту промену усвоји, као и велике идеје Фраицуске револуције, ваокодики образовани свет. И тако је Француска револуција својим озбиљним правцем и у самим нојавама свакидаШњег живота и рада имала такве исте носледице, 1;ао што, два п ио века ирс ње, беше утицала немачка реФормација, која јс не само духове испуиила већом зрелошћу и озбиљношћу, него је са њом, бар за неко време, већа нриродиост п удобност настала и у ношњи. Луксуз здравих, нанредних народа је.подесиији и јеФтинији, ј'с }) нс полаже вредност на обиЛатост, на снољашњи блесак и скупоцеиост, всћ вшпс иа нрактичну уиотреблшвост ствари. Том нравцу донриноеи дабогме много и данашња тако си.шо уианређсна индустрија која производи мпого више тс н јеФтипије него нрсђе. Тако се

(Наставак). данас, уместо скуие свиле и кадиФе, онштс унотребл.ава |)оба од вунс и памука, а уместо правог сребра тако звано кина-сребро. Некадашње прескупе тапете од коже, евнле или гоблена замењују данас већином јсфтини а укусни и лепи тапети од папира. Здрав правац луксуза ове друге пернјоде показују особит() данашњи Енглези. У њих нсма високих и громорних кућа, какве се налазе у великим градовима европскога копна и северпе Америке, али се за то станови у Енглеза одликују брижљивом чистотом и удобношћу. Кому је гоД могуће, глсда да има свој'у кућу у којој ће живети сам са евојом породицом. Томе се има поглавито и нриписати, да ј'о Лондон са својом еилесијом кућа — броји их до 800.000 — и са својим огромним етановништвом од близу иет милиуна душа, крај свег ненодесног поднебја и честе магле, једна од најздравијих престоницау целом свсту. Здрава ирактична свест данашњих Енглеза оглсда се и у другим одношајима њихова живота и рада. Док други народи воле многајела,

на пме различне скупе а нездраве зачине, Енглези се задовољавају са малим бројем јела, али им храна, особито од меса, мора бити здрава, свежа и снажна. Енглези у онште ие гледе на снол.анш.ост, колико на унутрашњу вредност. Тако су коњи, рогата марва, свиње у њих од најбоље пасме. Они не градс широких друмова, али их одржавају у иајбољем реду, да ће иутник на њима наћи сваку удобпост. Карактерно обележје културних народа је у опште уредност и чистота, и у томе су, изузимајући дабогмс нуку сиротињу, иа гласу навластнто Кнглези н Холандези. Холандеска чистота постала је узречнцом. Као пепогренгио мерило чистоте, а ио томе и образованости једиога народа, важи годишња му иотрошња саиуна. По томе мерилу јако је наиредовала у култури иа имс Енглеека. Тако је год. 1801. годишња нотрошња сануна у тој земљи чинила просеком