Stražilovo

43 200 ЕЗ-

здрав и разуман луксуз друге перијоде. Ведика маса иарода, не знајући за више потребе, живи просто, примитивно/ по начину старих. У престоницамаи већим градовима 7 на против, башкари се безумље и разметљивост и пуст раскош са свима тавним странама луксуза треће перијоде. Па будући да друштвено и народнопривредно стање једнога народа утиче и на његове мисли и осећаје, то се ти различити иравци луксуза огледају дабогме и у његовој књижевиости. Како грдан размак је, на пример, међу суморним песимистичким песништвом Лермоптова и Пушкипа, у коме се исказује све очајање и бескрајни „светски бол" музе Бајронове, и ироСтим и не.усиљеним козачким иесмама, из којих просијава чилост и свежина живота! Луксуз друге перијоде, који влада у физично и морално здравих народа, је од врло добрих и благодатних последака. Тај луксуз диже знатно производњу, јер свет, навикпут на нове, веће и Финије потр.ебе, да би их могао и намиривати, ' мора више и да привређује. Сваки разуман луксуз чини у неку руку главницу и резерван фонд за разлнчне случајеве и недаће које с-е не дају нанред видети. Ствари које имају своју трајнију вредност, као солндпо саграђена здања, скупоцене слике, кипови, кућди намештај, дају иам дуго уживање; настаиу ли нак но нас незгодна иремсна, можсмо нх продати те исплатити свој дуг и намирнти прече своје нотребе. У такав резервап фонд можсмо рачунати и скупоцено нрстсње,' златне сатове и ланце, особито пак и дукате које* иаше ратарске девојке посе око вра-

та, или златне каие у жепа нашег нростог света. Те ствари служе годинама а не губс своје вредности, те се њима не могу ни из далека испоредити свилене хаљине и које какав ташт и ништав накит, који наше сељакиње купују по скуненовце а који се убрзо исквари те носле ништа не вредн. То исто може се рећи и што се тиче жрамв, те најпрече човечје потребе. Који је народ свикао да се боље храни, тај може у случају неродице лако прећи и на лошију храну те, на пример, место пшенице трошити раж, а место ражи кукуруз или кртолу. Који пак народ живи редовно о најлошијој храпи, као на пример, о кртоли, тај ће, омане ли година, доиасти највеће невол>е, трниће глад, јер нема већ ниже врсте хранс којом би се он исхрањивао а, поврх тога, кртола, запремајући много простора и кварећи се лако, не може се довозити из далеких крајева. Затоје и добро, што се храна у родпим годинама употрсбљава и за прављење ракије. Настане ли неродица, тада ће се од хране мање пећи ракије, те ће је остати вишс за хлеб. У правој Кини која је прама своме иростору преобилно пасељена, врло узали су иутеви и алеји, како би било што мање празне и необрађене земље. С тога држе у Кини саразмерно врло мало стоке, те народ живи скоро искључиво о биљној храпи. Па Кипезе се не угледају у томе и народи западне Европе, која је такођер обилато настањена. Они неће да постану вегетаријапци, већ увозе месо из источних земал.а Европе, па чак из далеке Америке и Аустралије, а то они и могу чинити, јер су богатији од Кинеза.

(Наставиће се). •-ф-в У ЛАТИНИМА. Пријатељу Милану Сави&у. (Наставак).

Др. ђорЏ Дера.

На Капитолу. злааећи из Форума и пролазећи не ејећам ее више којом улицом, обратићу се једном нријатељу, врло уелужном и вриједном новинару римеком, који ми је у много чему ла руци. Гшр, ца ћ\ г му са свим напвно: , — Ја бпх да у:!м,ем6': ко Ч јрју , ' : на се одвеасмо иа Капитол.>•' 11})ијател> ме пог.^еда п:ш$на1 си. у-

на ]. с ми смије-

прије прстом преда се, шећи се: — Видите ли онамо горе онај чардак над оном налатоМ? — 1>м1)У. — Е добро: оио је кула капитолска. Још два крока, па смо под капитолску иијацу, јер, као што ћете видјети, на н>у се узбрдицом једном узлази. На сред пијаце наћи ћете чувени стас Марка Аврелија на коњу.