Stražilovo

■43 219 ЕЗ-

да увидим, зашто се тијем људима не раздаду дрвене пушке и папирне припојаснице, које би се много боље са њиховијем одхтјелом и њиховом мисијом слагале. Па онда, шта ће оружана гарда човеку, којн се ашIте ни ком каже ? Овп остаци свјетовне папинске власти обичпо криво на Талијане гледају, назирући у п.има тамиичареи душмане светог оца, и с тога мпого уљудније дочекују путиике са стране, надасве ако њемачки, као и они, говоре. Само се каже, да ватиканске музеје и галерије, Сикстииску каиелу, РаФајилове одаје, Библиотеку и осталге знаменитости, није могуће у један мах видјети, него се треба неколико иута навраћати, док се то слге, ма и површпо, разгледа. Мп смо данас ишли да гледамо одјељак старинске скулптуре, гдје се храии Белввдерскн Ачоло и Лаокоон. Хоћемо, прије свега, да одамо нотиту старијем грчкијем мајсторима, паћемо тек оида пристуиити н.иховк. директиим ЈГашљедницима, Микеланђелу л РаФајнлу. Прентло је у обичај, да се ватикански музеј као нрви музеј на свијету сматра. IV,ад сам му дапас преко прага нреитао, ])СКао "сам одмах: можда ||е у свијету бити и богатијих и драгоцјенијих колекцпја, али тако красних иросторија, вјера и Бог, трудно ће игдје битм. И збиља, ие знаш чему да се више дивиш: да ли самијем одајама, или умјетиичком благу, што јс у и.има ттагомилано. Сводови су свуда залијенљеии, позлаћени и афреском украшеии; на свакој страии пазиреш вјештачком руком изрецкано дрво, истесани мермер, арабесковани бронз; ноге ти чепају мрамор и дивно сложени мозајик; свуда у накрст блистају се скупоцјени стубови од сива и црвеног граиита, од источиог алабастра, од порфида, од мрамора карарског и старииског зелен-мермера. Човјеку чисто изгледа, као да није достојан, да се у томе обиму креће. Прије псго ћемо у овај музеј ступити, купио сам пред вратима нарочит каталог вајарских послова, који се ту продаје, па сам се у првој сали зауставио, да га тобоже прелистам и да се ио п .ему владам. Јалов посао! Како сам коју страницу нревртао, осјећао сам се иоражеп силесијом реднијех бројева, нтто су у п.ему Ј |егис,тро-

вапи. Никад им крају доћи: 800, 900, 1000, 1100, 1200, 1300, 2000 и тако напријед. Ко ће да то све у .једап мах разгледа, ако Бога знапт! Кад сам се читав сахат са тим сииском у руци паходао, тражећи у п.ему свакој ствари тумачење, заклопих кп.игу, застадох, иротрљах очи, па ми се учипи, као да тгреда се гледам читаву легију ФилозоФа, цјеепика, царева, војвода, краљева, трибупа, свештепика. У ствари, не бијах пиптта добро видио, и у мОјој глави владатпе савршен хаос. Бијаше већ нрошао сахат но иодне. Имађах дакле нред собом још два саТа времена. Али шта је то прама онакој грдесији бројева? Пријеком одлуком турих |;аталог у џеи, скупих руке иза ле1>А, па се упутих опако утомах кроз дворане, застајућ само каткад нред којом знаменитијом ствари. Не прође мпого, а отто се једиако савих под теретом мисли и усномена, које ме јатомице салетише и у мозгу читаву збрку направише. Историја, митологија, нојезија, музика, Философија, војна, све се то срело и испреттлело у оном метежу стасова, барел.еФа, иискривдија, саркоФага, т-робиијех у1>па, жртвешжа и Бог те пита још каквијех послова. Јуиптер и Кентаври; Гаиимед п Сократ; Иесгалке и Ладе; Прутус тт Цсзар; Терисихора и Медуза; Бахус и Ескулап; Нијоба и СаФа; Фауии, сатнри, Фурије, све ти се то узастопце п])ед очима ииже, као да, си се оиијума паоркао, па ти се у спу све старииске бајке и сутите историје, нризиру. Кио Алкибијада и Демостеиа: до п.их Плута и Дијониза; мало дал.е Аеназије и Перикла; пути Улиса, Фокијона и Цицера; иути Марија и Снартака. Колико имеиа, колико лица, колико уеломена, колико разних утисака! Чипи ти се, као да си у мало часова пеколико вијекова нроживио! Избијала су тамап два оахата, кад сам у Даокоопов кабипет стунио. П ојпто ова оглашепа група спада у најл.ешпе вјештачке радове кдасичпе стариие, доиусти ми да ти о њој коју опширпије кажем. ЈЈаокоон, сип Пријамов и свештепик Нентупов, п ])отивио се свом силом уласку