Stražilovo

-43 221

паг; Иа онет, може п најбезазленије дјевојче нреда н> изаћи, на дуго га мотрити, и никакве зле побуде пе осјетити. Умјетни1Ј је имао у виду бога. а не човјека, и с тога је у овом кипу- саздао љеноту скроз и скроз идејалну. Понављам: вјештаци сматрају Аиола најсавршепијом статуом, што нам је из старнне доирла; а тако ће ваљда и бити, судећи са строго естетског гледишта; иу, дајући искрена одушка унутрашњем оејећаљу, којему сам се заклео да ћу вјеран остати, морам исповједити, да ме је у овом музеју куд и камо више заиио Атлет (хрвач) једаи, који, послије борбе, кашагијом са себе зпој отире, и о којему се мисли, да је мајсторска копија оглашеног Лизиповог тучног ремек-дјела (Аиокашенос) , што га Плиније спомиње у оиису Агрипиних купатила. У њему нема ништа изванредна; али је тијело у својој л.еноти тако дивпо развпјено, дајетрудно ишта л.ешис замислити. То је чисти нродукт старог грчког гимнастичног узгоја, човјек, који је своје Физичне својине у гимназију развно, н којему ^ристјаи ска мора иије још ннкаКо душу, а на уштрб „грјеншог" тијела, својим прекогробним илашИлима измрцварила. Такови су се људи мОгли рађати само у пароду, којн је Физичпу л.епоту у свакој вањској појави у животу обожавао; у народу, који је у тјелеспом савршенству, као год у умпом напрезању, главни л.удски идејал назирао. „БожаПствеио тпјело", велп Тен,, „то су двије ријечи, које у модерном говору немају смисла (јер божанство ве1) ио своме би^у тјелесии облик искл.учује), иа оиет у п.има дежи кл.уч старииске цивилизације." Тек са овог стаповишта може човјек да оиравда и протума.чи првеиство старипс,ке скулптуре над модерном. Најар даиданас изучава но 2—3 годнпе анатомију у циркусима и анатомским: дворапама, Ои је људском саставу вјешт колико икакав л.екар. Па ипак, кад се своме нослу ода, кад га занат натјера, да нам голо тијело у мрамору сазда, он с,е ријетко када оноштени. Стари Грци, на против, пе нмађаху ни' појма о знанственој апа(Наста! томији: код њих, обожаватеља л.епоте, било би се мрцварење л.удског тнјела светогрђем сматрало. Зна се поуздапо, да је Хипократ, кад му је требало да о човјечијем склопу штогод дозна, морао да се скита но разбојиштима и ту крадом л.удеке л.ешеве нроучава. Пакон Грка, средњевјековни Христјапн ту исту предсуду усвојише; али са сасвим противног узрока. Опи сматраху смрт, не као нрестајање физијолошког жнвота, него као снас неки. Према томе, само се каже, да је и.има то проучавање мртвапД у иамјери да се л.удски живот куд и камо нродужи, морало изгледати као злочии неки. Е, иа успркос томе не познавању апатомије у данашњем смислу ове ријечи, древна пам је старина завјештала Лмола, Лаокоона, УмируЛег борца, Фарнеског Херкула. Миловску Венеру, Партенонске коил и двадесет, стотину другијех ремек-дјела. Промисли само, колико је богоданог умјетничког дара морало у тој дивној Грецији бити, која, нод Периклом, нодмирује својијем ремек-дјелима Атитту, Кориит, Сиракузу; иод Августом Гим, Алекшшдрију, НапоЉ, Херкуланум, Помнеј; нод Нанолеопом Париз, Лоидон, Мадрид, Беч, Петроград, Берлии — сав свијет! Сад станимо, па се унитајмо: откуд толика вјештииа у Фидије, Пракситсла, Елеомена, у двадесет другијех безименијех умјетпика, који нам оставише у амапет сав онај безброј мраморнпјех л>уди и богова? Откуд? Од Трајпог, зиалачког посматрања голијех удова, од урођеиог осјећања пластике, од н.еговап.а л.еноте Физичие; три увјета, којима се модериа умјетпост мал' те пе са свијем изпевјерила. 11у, бисмо ли се томе чудилн? Ми смо изумилп наронлов, електричност, жел.езпицу, ваздупше балоие, торпедаче, ФОиограФ, Ајфелову кулу, умјетно гајење микроба, и бог те нита још колико чудеса, (* којпма стари Грцп пе" имађаху ни иојма. Шта бисмо дакле од нас самих могли више захтијевати ? Човјек не може бити у свему савршен. ће се). Марко Цар.