Stražilovo

-43 23 2 Е2-

— Ближе, још ближе! 11е бојте се ништа. — Мрак је, бојим ее... рече она. — Та идите, махните ее; од чега ее бојите? Нема ту никога. Пазите ту је шанац, ухватите се за мене... Ето тако... — Махните ;ме, ја ћу већ и сама... рече уплашена, али још није ни довршила, а 15икентијев је обухватио око струка и пренео преко шанца. За тим уђоше у шумицу. Ја не ку даље ни корака. Па ипак се и сама журила папред, нлашећи се пуцања суварака испод ногу. — Овде ћемо остати — прошапта он. Само тпхо ! Чујете ли га? Марту беше опчарала дивна песма славујева и тиха летња ноћ. Сумрак, тихо шуштање лишћа и извијање славујево испунише је милином и они дрхтаху од узбуђења. Стојала је неномичио и ћутала, само по кадгод би у страху нотражила руку

Викентијева. А кад је он њу хтео да ухвати за руку, онда ју је трзала натраг. — Да дивне ноћи, Марта Васиљевпа, рече Викентијев. Она му учини руком знак, да ћути. — Марта Васиљевна, шапутао је опет са € свим тихо, — ја осећам у срцу тако иешто пријатно... слатко, као никад до сад. АВи? да ли и ви штогод осећате? Она задрхта. — Шта вам је? — Хајдете натраг; мајчица 1)0 се љутити, што смо тако дуго остали. — Ах, немојте још ићи, чекајте још мало, мреклињем вас!.. Она остаде. Славуј је иеирестано певао. — 0 чему пева славуј ? заиита Викентијев. — Не знам. — Он хоће нешто дакаже... не пева он у ветар... А наћи ће се ваљда и ко ће га слушати. — Ми га слушамо! шанну Марта.

(Наставиће се).

; ' "Лс '-I" <!^> V .

е) < 0> -1» ч1--

—-р-екг*

П 0 У К А. ^

О ЛУКСУЗУ.

поу кл иа нд ^Ф днб привркдв. (Настанак.). .

Окс

VIII.

Ј коро код свију луксуских ствари коЈе Је ^Јнарод у новије доба почео да тропга у већој мери, понавља ее та појава, да земаљ? ски закони стају на пут њихову трошењу. ' Тако се ракија испрва употребљавала скоро нскл.учнво само као лек, а на измаку XV. века она се опште трошила. Око г. 1500. стале су владе трошењу ракнје нравити сметње. Тако би године 1530. наређено у Хесену, да се ракија може продавати само у апотекама. Од тридесетогодишњег рата ушла је ракија већ у општу употребу, а правила се испрва од комине, а иозније всћ и од ражи, кртоле ј { других још јеч>г 1'инијих материја. Са дувапом су се Европл.анн упознали г. 1496. на острву Сан-Домингу па се је ои у Европи почео еадити у другој половипи XVI.. века. Н дуван се из почетка употребљавао

ионајвише само као лек. Али су иа екоро против њега почеле да с^ издају строге наредбе. Тако је енглески краљ Јаков 1. ударио на њ велики луксуски норез, правдајући то тим што ннжи редови, угледају%и се па више, дувамо.н нч\<ушаепју здравље, куже ваздух и земљу. Турски султан је наредио год. 161.0., да ее сваком који се усуди нушити, кроз нос нровуче лула, а Михпило Ромапо в је год. 1634. забранио пушење нод претњом смртне казне јер се отуд може да изроди пожар. Доцније је ублажена смртна казна и преступник је био осуђен само па губитак ноеа. Још год. 1690. бацао је папа Иноценс XII. анатему на сваког који би у цркви бурмут шмркао. Исто тако беше некад забрањена и кифа. Прва каФана је отвореиа у Енглеској год. 1652. а у Француекој год. 1671. Енглески краљ Карло П. хтеде да укиие кач>ане год. 1676. што се у