Stražilovo

-13 254

•глагола чстврте врсте. Али има глагола, који кваре овај рсд и који ио аиалогији тестетзрсте узеше иа се обличје са иаставцима иви-ти, а. п. од ириближити лорсд ариближавати имамо облик, који је постао по аналогији шсстс врсте ириближивати, од забрчздитч имамо само који јс по аиалогији шестс врсТе постао зибражђивати, од иовисмти само иовџшивати, од исаунити имамо исиуњавати и исиуњивчти, од истоварити истоваривати. Кад би се еад запитали, који облик ваља пре угготребити у књижевном језику, или истоваравати или истоваривпти, или исиуњпвати или исиуњивати, или ириблџжпвати или ириближивати, ја бих морао казати да треба употрсбл.авати •исиуњчвати, истоваравчти, ириближивата, јер ми је јасан развитак и.ихова правилнога ностајања, дакле опст ми је јасно и о.чсвидно да су облпци ириближивати, исчуњивати, истоваривоти постали но аналогији. Облици пак, који су се иравилно развили, имају нрвенство у књижсвпом језику над облицима, који су носТали по аналогији. Дакле обиљежавати: обил,ежавам, сједмшвати: сједињавам, а пе обиљеж.ивати: обиљежујем, сједиљивати: сједињујем. Истина ових глагола нема у Вукову речнику, али иама вал.а употрсбл.авати оне облике, кад их већ еами градимо, који су по свом природном развитку бољи. Писац споменуте оцене употребљава облик иовисује. И овај јс облик погрешан. Од глагола иовисити мора итеративаи глагол гдасити ирвишивати: иовигиујем, а пе иовисивпти: иовисујем. Да јето тако, као што кажсм, види се из ових примера. Од навестити имамо иавешЛивати, од загасити загашпвати, од заглавити затлављивати, од огласити оглашивати, од разградити разграђивати, од ис^уикти и,скуиљнвати, од за леиити залеиљивати, од домамити домамљивати, ОД замутити замуИивати, од доилатити доалаИиаати, од исиунити исиуњивати, од захвалити захвалмвати. Кад погледамо на ове глаголе, оиазнћемо промепу сугласних слова нри ностајању ит^ратшших глагола. Тако се ст промеиИло на шћ: навестити: иавешДивати, с на ш, в на вл>, д на и па ил>, м на ' мљ, т на И, и на њ, л

на л>. Кад дакле од пагласити поетаје наглашивати, а не наглпсивати, од з агасити загашивати, а не загасивати, од огласити оглаишвати, а не огласивати, онда јс очевидно, да и од иовисити мора бити иовишнвати а нс иовисивати. Сад је само питањс, откуда та сугласна слова да се нред и мењају. То мењање суглас.нпх слова није иикако изазвало и нити је могло изазвати, него јс то мењан.е постало на други начин. Кад би ми тумачили, да јс на основу инФИнитивну огласи, загаси, нагласи, иавеаги дошло ива, опда би морали добити: огласивати, загасивати, пагласивати, навестивати, јер би се два једнака вокала морала контраховати, а само и у овом случају пе утече па нредњн конзонанат. Ја мислим; да су сви ти глаголи задржали промену тих сугласних слова од иравилних својих глагола, па су се, задржавши ту лромену сугласних, доцније но аналогији изједначилп са глаголима шесте врсте са наставцима ива-ти. Тако од загаси-ти морамо представити себи правилан облик загашавати, којије поетао, кад смо иа оспову загаси додали наставке ава-ти, дакле загаси-ава-ти, *а од тога бива загасј-ава-ти - загашавати. Тако од иавести-ава-ти добићемо иавестј-ава-ти-навееЛавати - навешИавати. Ту нам је дакле јасна промена сугласних слова. Зато, кад су се ти глаголи почели по аналогији изједначивати са 'глаголима шеете врсте са насТавцпма ива-ти, задржали су ту нромену сугласних и онда, кад су се већ изједначили са глаголима шесте врсте .е паставцима ива-ти. Ја тако мислим Да јс та промена сугласнпх могла постати. Што у Букову речнику има надвишнвати и надвисивати, то не треба да нае буни. Вуково је надвишиваТи правилпо, а што има и надвисивати, то је опет постало по аналогији глагола, као ареиисивати. Код оваких глагола не може бити промене сугласнпх, јер је иреиисивати ностало од глагола пете врсте иреиисати, дакле ире.иис (/./)- ива-ти= иреписивата. По моме мишљењу еимо надвчшивати има места у књижевном језику. Кад досисм, ,ја I.у и о другим облицима, које сам нанред забележио из сномепуте оцеие, говорити.

Јов. ШивановиК.