Stražilovo

СТРАЖИЛОВО ®метш. ш «1М1,1§©аи

БРОЈ 17.

У НОВОМ САДУ, 26. АПРИЛА 1892.

ГОД. У.

_г\ул. ./-л. јл. м?| мм? имлм 1 ! "мти! м'| »м /м/п т 1м м ПЕСНИШТВО. & рч' и и " 1 и и "'" 11 " 1 " 1 " v 1 " ии лу и и \ј~\-г/

«

Т I

ЋШ БРАТШ.

'М\<»ДИП1ИМ<) нсхар са пламеним випом, &*0Ј гм ■ ^ ■ I о Је свста роса, то је с неоа дар, У тој роси блиста љубав са милином, У њојзи је оган. и младости жар. Поглодајте, како сева, Како I п уј и, како лева, Румен сикКе плам; У струји се рај осмева, Гоии срце да бујпо иопева Да одјекпе душа и њси свети храм. У том храму тајном младост цпетак цвет Огрсва га сунце, пгго се друлгба аове, Њега не прелећу гром, олује свста У љубави сања најмилије снове. Под п.им пема љуте гује Што му пронаст мрачну снује, Хладни копа гроб; Од неслоге ие страхује, Само слунта, само чује Вапај иа дал.пие, како јечи роб.

Па кад гром одјекне кроз суморне горе И долине нантс, где пас мајка роди, Узавре пам крвца као хучпо море, Да Јкртве прииесе крвавој слободи, Плаиуће иам груди иаше, У десници место чаше Заиграће мач, Там где-ирсци поиадахпс. Где иам завет аа освету датнс, Да светимо суае, нетстолетии нл. У крв иека тону наше бледе главе, Умрећемо гордо и без уздисаја, Росиће нам чела сред борбе крваие Уздрхтале сузе мајчинога ваја Ал иас нска китс крином, Нек нрелију рујиим вином Наш јуначки гроб; Овладаће мртвим сином Тиха радост са милином, Кад нам сунце нлане, Орб не буде роб!, Ленскт.

ИСТРГНУТИ листови

Моја исповест.

Ш1®/| та Р Сам ' нисам се одавна родио. У четрдесетосмој гбдишт нисам био

ни пушци дорастао. Па већ сам остарио!

из једног запионика. (Настапак). Једва идем. По целе ноћи не спавам. Имам очи а не видим ни кроз наочаре. Једва диитем. Чини ми се, сад !гу издахнути. Тако је већ од десетиие година. Ко.са ми седи