Stražilovo

-43 270 вз-

Српска краљепска акадомија. Глас XXXII. Мапаетир Бањска, задужбипа краља Милутина у сриској исторнји Од Ст. НоваковиКа. С иацртом плапа. Иооград. Штампано у државној штампарији краљевине Србије. 1892. Стр, 55. — Нрс.дни књижевник паш Стојан Новаиовић обрадовао нас је једним лепим придогом историји манастира српских : монограФијом мапастира Бчњске. Том манастиру дана је цозната „СвстостеФанска хрисовуља," нгго је нађоше мађарски научници у Дариграду. — Краљсвн српски: Драгутин и Милутин завадише се и Мидутин пођс с војском на свога брата. Али до боја не дође ; они се измирише. За спомен тога измирења почну браћа зи дати величанствени манастир Бањску (око 1312. г.) „Сјпјне задужбине српскс — веди Ст. Новаковић — почињу с овом Бањском". У том манастиру сахрањено јс тсло краља Милутина. На основу народиих традиција и разних записа извсо је Новаковић, да су Турци Бањску око 1389. г. опустошили и спалили. Онда је тело Милутипово пренсссно у Трепчу под Копаоник, а одатлс онс.т у СоФИју (ио свој нрилици 1489.- 1448. г.) 0 манастиру Бањској мало се носле зна. У ночетку XVI. века су га Турци опст опустошили. У борби српској за ослобођсње сномип.с ее чсшће овај манастир. Новаковић јс лепо онисао борбу срнскс војске у оним крајсвима. На посдетку .је исписао Новаковић све, што су поједини путници забедежиди о Бањској. — Као сва дела Поваковићева, та.чо се и ова рагправа одликујс тсмељним позпавањем ствари, оштроумном крптиком и лепим излагањем; да је језик лсн и чист, нпје потребно ни нОмињати. Књигу ог.у препоручујемо сваиоме пајтоплије. С. Српска краљевска академија. Споменик Д*1. Сиоиеиици српски, скунио Конст. Јиречск У Београду. У државној штампарији краљевипс Србије. 1892. Стр. 117. Др. Констаитин Јиречек позпат је српској пубдици са својих изврснпх псториских расправа. Овим најновИјим радом вадужио , нас је Јирсчек још више. У овој књипи изДао је Јирсчск прско стотинс писама, из архива у Дубровнику, Иадру п Котору, којима ћс сс расвстлити много пнтап.е у псто ији пашој. Од писама 8(5 су српских, 9 датипских и б таЛпјапских. Нисма су из XIII., XIV., XV., XVI., и XVII- вока.' Ведика всћипа их је из XIV. п XV. вска. Ппсма су разпс садржпне. Највишс пх има, која сс. односс на Фнпапције, за тп.ч о оставипама владалаца н властслс, о дугоЈШма, маимтнрима и т. д. Ианрсд јс лсн» н темсл.ио написана расирава др. К. .Јиречека, у којој сс расправљају појсдипа иитап.а из историјс, па која јс издавањеМ овс збирке нисама иросуто вишс светлости. У додатку су „Напомене на нисма, издана у другој кп.изи „Сномепика српских" Меда Пуцића." На крају додао .јс Јиречек регистар имспа и места, која се у раснрави и у писмпма налазе. — Издање је,-као и сва академбка из дања, лспо и укуспо. Опажамо, да су „Сноменици" нриметно скупљи него у нрви мах. Због чега је то ? Сваком нријател.у српс.ке истори.је препоручујемо ову књигу. С. Бњижевни радовн Нићшрора Дучнћа, архимандрита.

Књига 2. Са два прилога. У Биограду. Штампано у држ. Јнтампарији крал.евине Србије. 1892. ДиЈона; 2 дпп илп 1 Фор. Стр. 291. — Нре две годипе јав н> је позпатн кп.ижсвник наш архимапдрит ПићиФор Дучић, да ће издати свс радове својс. Ј1ане је изашла нрва кп.пга њсгових рлдова. Нс давно је угледала света и друга књига. У ово.ј књизи је тридесст и .једаи рад Дучићов. Најважиији су ови радови: 1. Морачр и Острог у Дрној Гори« ДудИћ јо онисао нрсделе око манастпра и саме мапастире. Осимтога приопштио је разне натписе и записо, који сс нллазе у тим манастирима. 2. Епископије: зотска и дабарска. Дучић доказујс, да јо први епископ зетски постављен уманастиру св. архапђола Михајда на Превлаци. ^Го је острво у которском заливу). Доцније је катТдра зет ских митрополита била у Крајини, а кад, Турци заузму и Крајииу (у другој тловипи XV. века), онда јо катодра премсштена у манастир св. Пиколе на Врањини (То јс острво у скадарском јсзсру). Годино 1485 буде катодра зетског митрополита нренесена на Цстин.е. За дабареку енископију мисли Дучић да је била у Добруну у вишеградској нахији (у Босни). 3. РеФорат о грађи за срн. историју II. Ластробова. У рсфорату свом побнја Дучић тврдњу И. Јастребова, да је св. Сава основао ениекоиску катедру за Зету у манастиру Златици (близу Дукље) а за Захумље на Залому у Невесињу. Осим тога има у овој кн,изп четири ман.а извештаја срп. учсном друштву о разннм расправама, ноколико нриказа н оцеиа разпи.х дела, поколико мањих расправа и „Биљешка о мааку^анићеву спјсВу: '8тгк НшаЦ а^е Сеп^јса 1 , у којој Дучић исправља карактеристику Новице у спеву и неко тоиограФске ногрошко. — Јозик је у радовима Дучићевим чист, излагање му је јасно, расправл.ање темељно и објоктивно. Издаи.с јо лено и укусно, само штампарСких погрошакаима више него што би требало. Начии издавап.а — но пашем мишљењу — нијс Дучић добро уДесио. Требадо јо дела издати или по хронолошком роду, којим су издавапа, или по струкама (расправе, оценс и т. д.). Дола Дучићева преиоручујсмо свакомс најтоплијо (,'. Летонис Мш-нце Српске. Урођујо А. ХаџиН. Клвига, 109. 1892 Свсска прва. У Новоме Саду, штамиарија с)>пске кн.ижаре Браће М. Поновића. Цена 70 повч. вол. 8а. стр. 172. — Од започетих већ радова довршон је у овој свсс.цп Летописа „Маиастир Житомислић у Хорцеговини" од дра Гадивоја Симоновпћа, иастављсне су „УСпомоно из Италије" (Ђспова, Пиза и Болоп.а) од дра 1->. Дсре н довршспа јс у Гласнику из српског п словопског евета Ки.ижевиост у Пољака од дра Стевана Павловића. Нови су радови, и то свн у овој свесци и довршеии: 1. „Мнлица Стојаднновића-Српкиња (1830. —1878.)" од дра Мплана Савћћа,. „Зле очи," приноветка ЈГ». II. Иенадовића,' и онширпа оцепа проФ. Браигса Ановића иа „Хомиску тсхнол-огију." коју јо „по програму за роалке израдио" Ј'аша Милошсвић. Па крају јо као обично извод из занисиика књижевног одбора и саошптсна је овде оцена Милана А. Јовановића на Савићова „Дојчина Потра", дал.е оцеиа Нладана Арсепијевића на „Ботанику или БилосЛовље" покојног пароха пардаи.ског Ђорђа Петровпћа, и пајпослс оцена Васе Вујића на чданак Милана Шевића: „0