Stražilovo

чз 348 е>-

сј?с неколико корака; ја сад нисам у стаи.у докааати вам, како сам вам нахвална иа вашем ]|Ј >ијате.ч>ству и на овом милом кутићу, који стс ми иооонили. С Г.огом и онростите! Он беше иреперажсн. — Нјера! викну он, журеКи ссј да је стигне. Она аастаде. Донусти мени да останем овде, док си тн тамо преко. Ми се не ћемо састајати, па ти нс. |.у ии досађнвати! А ја ђу ннати, где сн тп, па Ку чскати, док се не умириш, па да ми се исповедпш, као што си обеЈшла мало час... Ти

пе ћеш битн далеко, моћи ћсмо се и допнСивати. Све то беше изговорио брзо и испрскидапо, »аило1»уки језикому као да се. бој%о да ће је оиај час нестати н цронасти за павек. Он беше пружио моле1ш руку према н.ојзп, лице му је све горело од узбуђења а опа је у тај мах уздахнувшп помнслила: Што он пе-абори тако? — Е па добро! рече она. —: Тек ћу прексутра отпћи. Лаку ноћ! Опјој какрепо иољубн руку те. се растадошс.

(Настави1.е се).

|( Ф А С *\јх» ' г\|^* *\ј^ *\[^ ' А.®/?" ■-ш ф шжшосх." *

4&Г ^' "Т* 'И 41 5 4 * "Т 4 * 1 еЖз ^ ^ ^ •Т'

ТОДОР РАДИЧЕВИЋ. (18,01. 1- 1861.)

У „г1 алн'ру" год. 1883. бр. 31. нмају о поријеклу Г.рапка Раднчевијја нодаци, који потскоше од, г. Риета Миха.јловића, 1 ро1>ака Сраикона по матери, те дослнје већ сви зпамо да је Г>ранкова мати Ружа из кућс Михајловића у Пукоиару; Михајловићи су бпет старином из Старе Србије, из Скч)ил,а. Нисац —к—, који је изнио поменуте иодатке, кааује на завршетку овако: „('■ очеве етране даклс не зна се за. бранконо норекло, иити има нотометва. Та лоза Раднчевића биће да ,је'са с.вим утинула." На то се у, 47. бр. „Јавора" ис.те године јавио I'. Филип Радичсвић са Цетиња, п трудио се да нам према нодацима из бил.ежака н казивања покојног Ппка Радичевића, чеетита ипаче грађанина Которског' п по оцу покажс Бранково порнјекло. Исти Нико Радичевић старином је био из Зете; како је године 1852. ходећи у Г>еч нашао тамо својега синовца Пранка, како га овај „на прво познанство стрпцсм иазиваше". Но томе би да клс и Брапко био по оцу етарином из Црне горе.- Одатле дал.е дознајемо да се нрадјед Нпка Радичевића звао Нетар, и како се нз Зете пресслио у Гхжу Которску, уклањајући се силном зулуму турском. Петар Радичевн1> убивши два зулумћара Подгоричка утече преко Црмиице у Будву, гдје се насели као пушкар, и изроди двоје дјеце: Апдрнју, дједа Ника Радичевића, и Ллексу, дједа Бранкова; како је за тнјем дјед Бранков Алекса ношао био нрво у 11 Гибеник, за тијем за својим пушкарским занатом у Сарајево, па у Травник, и онда као трговац прешао у Славонију, па пајпослијс у Новом Саду 27. де1 Кр. јавлп бд.вежник у Буковару.

кембра 1801. г. а родио-Тодора,. оца Г>ранкива и Стевана, који је био за прве влпде кпеза Мпханла, миниетар у Србији. 0 норијеклу Бранкова оца било је за тијем (год. 1884.) говора у „Србском Народу" на тако ието иу „Сриеком Колу", колико се сјећамо, и подат1;с је изнио много сигурпије но што су ови напријед г. . 1 >уб. Суботић,. тадаџЈН .и нарох Бол.евачкн, Г. Суботић је јасно. показао.да је Брапко ио д.једу родом из • Г.ол.еваца 8 у Сријему, на тако је без сваке оумп .е, јер п даиаеје, хвала Богу, жпвих свједока, који то добро зиају. Бранков је д.јед дакле био Бол.евчанип, а откудсу се Радичевићн дрс.елили у Бол.евце пије могуће утврдити, но сумн.нвр је чак п то да ли у опће ови Радичевићи имају какве еЛезе са опијем у Нриморју и у Црној гори. Ови Бол.евачки Радичевићи по свој ирилици с.у етарииом нз Србије. У „Јавору" !'• 1887. бр. 42. написао ,је сам г. Рието Михајловић „Црте пз жнвота Грапка Радичевића". Нзмеђу осталога осврће е.е г. Ристо п иа Цетињс.ке вијести о Бранкову поријеклу по оцу, и еумња о њима. А.ш пајглавније је у свем том, што ,се овд.је казује о Стевапу Радичевићу, бившем миниетру ерпском, крји би по г. Ф. Радичсвићу имао бити рођени стриц Брап3 Дан н годипаје пста, како ,је сж Тодор ставља у кратком животолису Брркову ув Браикову 111. кн.игу ијесама, г. 1862.

8 На Сапи. Ј1,1,\]|[1 Земуну.

н.етто 'лс.иод обрнповца у (Јрбпјп,