Stražilovo

-кз 350 Ст-

јић, рођсној Радичевић "ј јер кућа Радичевића у ВоЈБевцима ојеше тада већ ева обамрла у мушкој лоаи, а у и.ој га-здовашо. адоитовани Раваило. 10 Али још 11. ®ебр. 1864. умрије „тетка Анђелиба", на како умрије бен дјеце то г. Р. и ако затражи не мога ништа добити, већ нае.шједише љезиаи дал.и рођаци, миелим ееетрина дјеца, у Сурчипу не далеко од Г>ол>еваца. Отуда зиаде данае г. Рајић о Радичевићима одакле еу и шта еу, отуда у њега иријенис и тестамепта и посмртног инвентара Тодора Радичевића. „Отац му је" (Пранков) — калује г. Ристо Михајловић — „био благе и мирне нарави, добар н разуман човек, који је умерено живео и од оно мало плате довољно за лшвот имао, да никад ни од кога помоћи тражио није. Г>ио је средњег стаеа, вишс онизак, у иедесетим годинама — после смрти Бранкове — сувоњав, просед, доста слаб и у лицу румеи. Облик му је опомињао на Бранка, особито круине кости лубање. Носио се скромно обично и чисто. Био је особито Милостива срца и врло поштен старац. Познато је да су Вуковарци, особито мој отац Лустин Михаиловик, били највећи поборници Р>укових начела, 11 п да је Вук у Вуковару неколико година живео. Пије чудо ако су они у то коло увукли и Бранкова оца, као зета вуковарског, а то јс утицало врло много и на самог Бранка." (Глас ХШ. стр. 52.) „Шта је п колико учио", паставља г. Вуловић — „не зна се ;]. а алије био пријател. српеке књиге и нринео јој јс и евој прилог. У књиЈкевним срнским листовима и у календарима од 1840 до 1852 г. има од њега неколико малих и слабих басана и прпчица; а 1847 г., мало прс Бранкове нрве кн.иге несама, штамнан је у Бечу његов превод Шилерове драме Вилжелм Тел. Превод је у прози, 13 а Р>уко10 И даиас стоји у Бол.снцмгаа л кућа и иде Радичевића, али то иијевишекрв онијех Радичевића. 11 Исиор. нисжа Вука Отеф. Караџића Јустипу Мпхајлрвићу. ,Јавор" 1887. У инсму од 13. лаја 1840. пшие Вук за објављеље I. кн>. нар. нјесама: ,Како би бпло да г. Риста (бра.т Јустииов) пошал.е једио у Темшивар своже зету Радннспићу?" (стр. 153.) 13 Из тестамента се види да се н он учио у Карловачкој гшшазији. 13 Осим нјесама иред првим и трећпм чнном н

ковим правописом. 14 На својим списима поТписивао се пекад Теодор (или Тодор), а некад Божидар. У свем н.егову књижевпом раду види се смерио зпап.е, али и смерна и добра душа. Бринући сс пос.ле ране смртп жениие о сиојој деци, он пм је био и главии васпитач." (Рла.с XIII. 52 — 58.) У кратком животопису Брапкову, што гаје Тодор додао на завршетку, издајући Бранкове пјсемс III., сачувана. је она сад већ сваком позиата жел.а Бранкова: да види Косово па да изради косовски енос. (стр. 183.) Колико је Браико цијеиио и поштовао својега оца види се лијеио из оде, коју му је испјевао год. 1844. под патписом „Моје сунцс." 11 екада. је —• вели Бранко — имао још једпо супце — матер, али тада: „На небу ми једио супце сјаје, Дању сјаје а ноћу залази, Ти си, отац, моје друго еунце, Које мени иикад не залазп Ти и братац, то је са.да све, Штоно оста срцу мом од пре, 0 моје срце певањем се жари, И теби мисли тим да благодари; 0 немож' битп пемож' никад ово, Јер слабачко је врло пева слово. Твоја добра као супца свет" Год. 1863. у јеееи ишао је Тодор у Веч и дигао Бранку опај смјерри сиоменик, нгго ее сад чува у ■ Виограду, у народном музсју. Једном приликом рекао је тада г. Ристу: „Начиппо сам му сноменш; како сам могао, а ваљда ће се н народ наш кадгод њега сетити и учинити своје. („Јавор" 1887. стр. 660.) Народ је српскидоИста учинио своје, колико јс могао, а ономе човјеку, који је Бранка родио и после мајке му одњеговао и васиитао, који је умпо схватити нгга је Срнству Вранко, те „се попосио што му је сии неспик и Вуков доглавинк" (Рлас XIII. (>2.), којп је сјем тога и сам ноказао и воље и л.убавп и према сриској књижевноети и према српској школи, да ако се овијем пезпатпим спомепом у „Стражилову" одужимо. пјесме милосрдпс браће на крају четвртог чипа. о којима мис.тп г. Вуловић да нх јс Бранко оцу н]>евео. (Глас XIV. 8. 9.) 11 Вуковим нравоиисом толшсо што су ту нови Вукови знаци. алп ииаче, иокрај доста чистог н доброг језика ирежа тадан.им приликама и ирема п>сговој спреми. - етимологијски. Зиачајно му је ,ж' у јј;сп р! номнн. дсклипаи,.

Ср. Карловци.

Рад. Врховац.

КЊИЖЕВНИ ПРИКАЗИ.

Мала Мара. Хуморис.тички ромгш Иола де Кокм. Провоо Мнта ТЗорнА. — БоогрлД 18!»2. Шт.-омшрија и ли ТограФија С. Хоровида. Гтр 308. — Има псћ дуже врс-

| мсна, како су Леоград | поплапила дсла најнижс врсте у лспој кљижсвноети. Нема готово даиа а да не изађе из штампе по којс опако дсло. До нас овамо допре тек по где којс од ових дсла, па и то јо доет.ч да иајдубл.е зажалимо опај појав, и то ,је доста да најоштријс осудимо